Osnovni principi obrade detalja prodora hidroizolacije

Prodori hidroizolacije
Prodori hidroizolacije na ravnom krovu

Ima radova u građevinarstvu koje možemo da uradimo sami više ili manje kvalitetno, bez angažovanja iskusnih majstora i stručnih lica, a da to ne utiče bitno na konstrukciju i funkcionalnost objekta. Preporuka je ipak da izbor hidroizolacionih materijala i sistema kao i izvođenje hidroizolacije na bilo kom delu konstrukcije objekta prepustimo stručnjacima.

Jer hidroizolacija je osetljiv deo objekta, voda i vlaga neprijatelji konstrukcije i njenih elemenata, samim tim i kvaliteta života i rada unutar nje. Naknadne sanacije, prepravke i popravke mogu biti skupe i na kraju manje efikasne nego kada se to u startu uradi kvalitetno. Posebno osetljiv deo jesu izvođenje i obrada detalja prodora hidroizolacije, otvori, spojnice i završeci. U daljem tekstu bavićemo se osnovnim smernicama i principima obrade detalja prodora hidroizolacije kako biste imali uvid u to šta je sve potrebno izvesti kada planirate ili radite hidroizolaciju podruma ili hidroizolaciju ravnog krova.

Obrada detalja prodora hidroizolacije ukopanih delova objekata

Prodori, priključci i dilatacione razdelnice predstavljaju veoma osetljiva mesta u izvođenju hidroizolacije, a ne mogu da se izbegnu u konstrukciji temelja i ukopanih delova zgrada, pa se njihovom rešenju mora posvetiti velika pažnja. Rešavanje veze hiroizolacije i priključaka u suštini se ne razlikuje u slučaju hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom i hidroizolacije od vode pod pritiskom, ali su zahtevi za obradu detalja za zaštitu od vode pod pritiskom mnogo strožiji. Ono što razlikujemo su tri osnovna načina rešavanja detalja za slučajeve izvođenje hidroizolacije:

  • bitumenskim materijalima,
  • sintetičkim trakama,
  • krutim materijalima.

Razlikujemo takođe i prodore vodovodnih, kanalizacionih i električnih instalacija, zatim dilatacione spojnice, razne vrste ankera, šipove i stubove, kao i karakteristične detalje u vezi sa osobinama hidroizolacionog sistema – završeci hidroizolacije, ostvarivanje veza višeslojne i krute hidroizolacije, između unutrašnje i spoljne hidroizolacije, kao i da li se hidroizolacija izvodi bitumenskim namazima kako bi se odredio način zaptivanja prodora.

Rešenje prodora, spojnica i veza hidroizolacije

Prodori kroz hidroizolaciju od vode koja nije pod pritiskom uvek se obrađuju uz posredstvo zavarenog čeličnog obodaflanše. Prodori kroz hidroizolaciju od vlage, ako je ona izvedena od bitumenskih namaza, izvode se namazima ili pokretnim manžetnama. Ako se osnovna hidroizolacija izvodi bitumenskim trakama onda se po pravilu zaptivanje vrši pomoću zavarene flanše ili sa manžetnom i šelnom.

Prodori kroz hidroizolaciju od vode pod pritiskom izvode se tako da se krajevi osnovne hidroizolacije uklješte između nepokretnog i pokretnog čeličnog lima minimalne debljine 10mm, čija širina zavisi od prečnika cevi (kreće se od 100 do 120mm odnosno 150 do 170mm). Nepokretni čelični obod je vodonepropustljivo zavaren za cev u ravni površine na koju se postavlja hidroizolacija, dok je drugi pokretan i pritisnut uz prvi zavrtnjima koji prolaze kroz hidroizolaciju.

Veza hidroizolacije i slivnika takođe se ubraja u obradu prodora kroz hidroizolaciju u slučaju sanacije objekta od vlage. Kod višeslojne hidroizolacije zaptivanje slivnika se vrši preko ugrađenog metalnog oboda, dok se u slučaju krutih hidroizolacija veza ostvaruje formiranjem i zaptivanjem fuge.

Hidroizolacija od vlage i vode koja nije pod pritiskom na mestu konstruktivne spojnice u podlozi je najčešće izložena sporim i povremenim kretanjima usled sleganja objekta ili promene dužine pod uticajem temperature tokom godine. Stoga se hidroizolacija na ovim mestima ojačava metalnim ili bitumenskim trakama, što zavisi od toga li je sistem izveden namazima ili trakama.

Hidroizolacija od vode pod pritiskom na mestu konstruktivne spojnice u podlozi je najčešće izložena brzim i čestim kretanjima podloge, pa se ta mesta ojačavaju sa jednom ili dve metalne trake.

Obrada detalja prodora hidroizolacije ravnog krovova

U zavisnosti od namene krova neizostavni krovni detalji su nazidci, parapetni zidovi, završeci hidroizolacije bez nazidka, uvale i slivnici, prodori cevi za ventilaciju, prodori za dimnjake, cevi za ogradu, spojevi sa terasnim vratima, svetlosne kupole, razni tipovi dilatacionih spojnica itd. Zato je pravilno projektovanje i izvođenje spojeva hidroizolacije sa krovnim detaljima, što podrazumeva veze između horizontalne i vertikalne hidroizolacije i sva mesta proboja, podjednako važno kao i pravilno projektovanje i izvođenje samog hidroizolacionog sloja.

Spojevi tekuće horizontalne hidroizolacije, bilo da su priključci ili završeci, izvode se ugljovodoničnim ili sintetičkim trakama koje su sastavni deo sistema, u kombinaciji sa limarijom, bravarijom, zaptivnim masama i drugim pratećim materijalima za obezbeđenje vodonepropustljivog spoja zidanog građevinskog elementa ili fabričkog funkcionalnog elementa.

Princip obrade nadzidka hidroizolacijom sa armiranobetonskom zaštitom od montažnih elemenata sa okapnicom

Princip obrade nadzidka hidroizolacijom sa armiranobetonskom zaštitom od montažnih elemenata sa okapnicom

Princip obrade nadzidka hidroizolacijom sa armiranobetonskom zaštitom sa okapnicom od pocinkovanog lima

Princip obrade nadzidka hidroizolacijom sa armiranobetonskom zaštitom sa okapnicom od pocinkovanog lima

Kod neprohodnih krovova visina nazidka kreće se do 40cm, a hidroizolacija se izvodi preko celog vertikalnog i horizontalnog dela nazidka slojem rabiciranog maltera. Na horizontalnom delu kao završetak može se postaviti betonski element ili pocinkovani lim preko gvozdenih držača. Krovovi bez nazidka opšivaju se limenom opšivkom sa okapnicom učvršćenom gvozdenim držačima.

Prodor metalne ograde tj. metalnih stubaca ili cevi koji je nose rešava se istovremeno sa izvođenjem hidroizolacije nazidka i obezbeđuje se flanšama.

Ventilacione i druge cevi koje prodiru kroz hidroizolaciju obezbeđuju se još u toku izvođenja podloge postavljanjem lima u visini najmanje 20cm iznad gornje površine krova. Za vezu tog lima i hidroizolacije sa donje strane postavlja se flanša širine najmanje 150mm, a sa svake strane cevi sa gornje strane nabija se plastična izolaciona traka da bi se obezbedila zaptivenost između cevi i lima. Otvor se zatvara odgovarajućim kitom otpornim na vremenske uticaje.

Dilatacione spojnice koje razdvajaju delove zgrada se kod neprohodnih krovova obrađuju preko nadzidaka. Obrada dilatacione spojnice u jednoj ravni u slučaju prohodih terasa radi se da ne bude iznad nivoa zaštite i izvodi se u kombinaciji sa bakarnim limom. U slučaju obrade dilatacionih spojnica u dve ravni podiže se nadzidak na nižem delu zgrade.

Obrada detalja uvala, slivnika, oluka i zaštita hidroizolacije u sistemu odvodnjavanje krova

Uvale, slivnike i oluke ne možemo izbeći jer krov mora da se odvodnjava. Dopunskim slojem traka ojačava se hidroizolacija uvale u višeslojnim sistemima hidroizolacije, a zaštita se izvodi rabiciranim slojem maltera kao i na delu nazidka, bez obzira na predviđenu tekuću zaštitu.

Slivnik koji prodire kroz ravan deo krova mora da ima flanše najmanje 200mm, a veza između hidroizolacije i slivnika ostvaruje se izvođenjem jednoslojne hidroizolacije na delu koji pokriva obodni lim slivnika – postavi se slivnik, pa se izvede kompletna hidroizolacija sastava kao i na ostalom delu krova, pri čemu se vodi računa da dodatni deo ne utiče na nagib podloge oko slivnika. Veza između odvodne kanalizacione cevi i slivnika mora da bude vodonepropustljiva.

Da zaključimo

Projektovanje, odabir i izvođenje hidroizolacije na konstrukciji objekta je posao za koji preporučujemo da se obratite stručnjaku. Jer kvalitetno izvedena hidroizolacija, koju ne morate da sanirate i naknadno popravljate, isplativija je. Da ne govorimo o činjenici da se i najmanje greške u izvođenju hidroizolacije uoče veoma brzo, a ne utiču samo na estetski deo već i na konstrukciju. Posebno na opipljivim mestima kao što su prodori cevi, sastavi, dilatacije, završeci hidroizolacije i slično.

Rešenja i detalji izvođenja na ovim mestima planiraju se uporedo sa planiranjem sistema hidroizolacije s obzirom da prate radove na izvođenju i treba im posvetiti podjednako pažnje. U ovom tekstu naveli smo osnovne smernice i principe obrade detalja prodora.

Ana Glišić, d.i.g.

NAPIŠI KOMENTAR

Molimo vas da uneseta komentar!
Unesite svoje ime