Vodič kroz materijale i sisteme za hidroizolaciju podruma

Materijali i sistemi za hidroizolaciju podruma
Materijali i sistemi za hidroizolaciju podruma

Temelj i podrum zgrade u kontaktu su sa tlom, a voda i vlaga su im, takoreći, prirodni neprijatelji, pa je odgovarajuća hidroizolacija neophodna. Podrumske (suterenske) prostorije uglavnom koristimo za skladištenje i odlaganje stvari, za smeštaj pojedinih instalacija, nekad i kao vešernice, a neretko i za život. Zato je potrebno da budu suve i zaštićene od vlage, samim tim i od buđi i gamadi.

Kada objekat nije adekvatno zaštićen od vode i vlage značajno se umanjuje njegovo trajanje. Usled prodora vode dolazi do fizičkih oštećenja, propadanja betona i lošeg uticaja na unutrašnjost objekta u kojem ima vlage, kondenzacije i buđi. Sistem za hidroizolaciju obično košta manje od 1% ukupnih osnovnih troškova izgradnje, a naknadne sanacije hidroizolacije su višestruko skuplje.

Podrum je izložen različitim vrstama delovanja vlage i vode, pa izbor hidroizolacije zavisi, pre svega, od poznavanja vrste opterećenja vodom kojoj je zgrada izložena, vrste zemljišta, klimatskih uslova lokacije i samih karakteristika objekta. Efikasnost hidroizolacije zavisi od pravilno odabrane izolacije, kvaliteta ugradnje, ali i od izvođenja ukopanih delova zgrada na koje se nanosi hidroizolacija.

U daljem tekstu pozabavićemo se celokupnim sistemom izolacije podruma od vlage i vode.

Hidroizolacioni materijali i njihove karakteristike

Hidroizolacioni materijali štite konstrukciju od uticaja vlage i vode, a da pri tome ne gube svojstva, pa za njih važe strogi zahtevi za kvalitet. Razlikuju se po sastavu i tehničkim karakteristikama, mestu primene i načinu ugrađivanja. Ovde ćemo navesti podele hidroizolacionih materijala, a detaljnije o njima pročitajte u našem tekstu o hidroizolacionim materijalima.

U zavisnosti od veze koju ostvaruju sa podlogom, hidroizolacioni materijali dele se na:

  • fleksibilne sisteme koji imaju izražena plastične, plastoelastične i elastične osobine i na
  • krute sisteme koji vezu sa podlogom ostvaruju prianjanjem ili penetriranjem.

U zavisnosti od sastava delimo ih na tri vrste:

  • materijali od bitumena i polimerbitumena u obliku premaza, namaza mastiksa i traka;
  • materijali od sintetičkih smola u obliku traka odnosno membrana i debeloslojnih premaza;
  • materijali krutih sistema hidroizolacije tipa cementnih kompozicija u obliku premaza, vodonepropusnih maltera i injekcionih masa.

Kod izvođenja novih objekata, bitumenski odnosno polimerbitumenski materijali dominiraju nad sintetičkim membranama, dok cementne odnosno polimercementne kompozicije dominiraju u sanaciji hidroizolacija od vlage i vode iz terena.

Hidroizolacija podruma i podrumskih prostorija

Hidroizolacija treba, poput omotača, da zaptije i zaštiti delove objekta u kontaktu sa zemljištem i vodom, bilo da se ugrađuje sa spoljne ili sa unutrašnje strane. Mesto ugradnje određuje vrsta temelja i materijal od kog su konstruktivni zidovi, a zavisi i od toga da li se projektuje za nove ili za postojeće zgrade. Odnosno da li se radi sanacija postojeće ili nova hidroizolacija.

U suštini sisteme hidroizolacije prema mestu ugradnje delimo na sisteme integrisane u betonsku konstrukciju, spoljne i unutrašnje sisteme. Prve dve vrste koriste se prilikom izgradnje novih objekata, sistem hidroizolacije koja se nanosi iznutra rezervisan je za sanacije postojeće hidroizolacije ili naknadnu ugradnju hidroizolacije tamo gde je nema.

Aditivi za vodonepropusni beton u kombinaciji sa odgovarajućim sistemima za zaptivanje spojnica čine sistemi hidroizolacije koji su integrisani u betonsku konstrukciju, tako da sama konstrukcija sprečava prodor vode u podrum.

Spoljašnji sistem za hidroizolaciju je najsigurniji sistem i čini ga vodonepropusna barijera koja se nanosi na spoljašnje površine, izložene uticaju podzemnih voda (pozitivna strana) i na taj način je konstrukcija zaštićena od prodora vode, kao i od agresivnih supstanci ili uticaja.

Vodonepropusna barijera koja se nanosi na unutrašnje površine konstrukcije (negativna strana) uglavnom su kao premazi ili obloge za trakaste membrane i preporučuju se za sanaciju, kada je pristup površinama spolja onemogućen ili otežan.

Kada govorimo o hidroizolaciji podruma, suterena i temelja razlikujemo hidroizolaciju koja štiti od vode i vlage koja nije pod pritiskom i od vode pod pritiskom. Izbor sistema hidroizolacije i tehnike izvođenja zavisi od uzajamnog odnosa sadržane vode, slojevitosti zemljišta i položaja temelja u odnosu na najviši nivo podzemne vode.

Za izvođenje hidroizolacije od vlage i vode kod ukopanih delova zgrada najčešće se primenjuju bitumenske i polimerbitumenske trake, potom i sintetičke, plastične i elastomerne kompozicije, a sve više i samolepljive bitumenske trake, kao i bentonitne membrane.

Hidroizolacija podruma od vode koja nije pod pritiskom

Vlaga iz zemljišta koja podrazumeva adhezionu i apsorbovanu vodu vezanu za čestice tla je voda koja nije pod pritiskom. Kada je u okolnom zemljištu prisutna isključivo voda vezana za čestice tla ili tzv. procedna voda, koja ponire kroz zemljište sa površine terena i ne vrši nikakav hidrostatički pritisak na objekat, govorimo o hidroizolaciji i zaštiti podrumskih prostorija i objekta od vode koja nije pod pritiskom. Ovakav slučaj imamo kad je zemljište na kojem je objekat izgrađen propustljivo, a nivo podzemne vode znatno ispod kote fundiranja objekta.

Sistemi fleksibilne hidroizolacije od vode koja nije pod pritiskom

Višeslojne zaštite u vidu slojeva bitumenskih i polimerbitumenskih premaza, pasta i traka, metalnih folija i sintetičkih traka, ugrađuju se sa spoljne strane konstrukcije i spadaju u red fleksibilne hidroizolacije. Najčešće se koriste polimerbitumenski premazi, paste i trake.

Sistemi krute hidroizolacije od vode koja nije pod pritiskom

Pri odabiru sistema hidorizolacije važno je i to da li se radi za zgradu koja se gradi ili za onu u kojoj je hidroizolacija nepravilno projektovana i izvedena ili je došlo do oštećenja. Odnosno da li se radi nova hidroizolacija ili se popravlja i sanira postojeća. Kada je reč o loše izvedenoj, oštećenoj hidroizolaciji ili kada ona ne postoji na već postojećem objektu, najčešče se primenjuju kruti sistem hidroizolacije.

Ovi sistemi izvode se uglavnom sa unutrašnje tj. negativne strane. Mogu se raditi i sa spoljne strane kombinovano sa izvođenjem hidroizolacije na vertikalnim konstruktivnim zidovima ili sa obe strane injektiranjem u području spoja zida i poda.

U grupu krute hidroizolacije svrstavaju se materijali tipa cementnih kompozicija koji se fizički vezuju za podlogu ili se injektiraju i penetriraju u konstrukciju. Krute hidroizolacije su višeslojne zaštite vodonepropusnog maltera i premaza, a kao vezivo sadrže cement. U sastavu imaju i mineralno punilo, razne hemijske dodatke za smanjenje poroznosti, a sadrže i polimerne emulzije (poliakrilatne, lateksne itd). Za zaštitu starih objekata od vlage, najčešće se primenjuju premazi jer imaju sposobnost premošćavanja prslina.

Kruti sistemi hidoizolacije se osim premaza koriste i kao sistemi koji se injektiraju u konstruktivne zidove, a u sebi imaju sredstvo za presecanje penjanja kapilarne vlage, sistemi koji formiraju gel i kao vodonepropusni malteri.

Hidroizolacije od vode pod pritiskom

Podzemna voda, ustavljena voda i kapilarna voda koja se podiže iznad nivoa podzemne vode je voda koja deluje na podzemne delove objekta pod hidrostatičkim pritiskom. Hidroizolacija od vode pod pritiskom radi se, bez obzira na vrstu zemljišta i njegovu vodonepropustljivost, kada je nivo podzemne vode iznad kote fundiranja objekta. Tada se hidroizolacija primenjuje u zoni kapilarnog penjanja (NKP) podzemne vode odnosno minimum 50 cm iznad nivoa podzemne vode. Iznad ove zone može se primeniti izolacija od vlage i vode koja nije pod pritiskom.

Hidroizolacija od vode pod pritiskom štiti ukopane delove objekata sa spoljne strane od podzemne vode i ne sme da izgubi svojstva pri očekivanim uticajima skupljanja, temperaturnih promena i sleganja. Hidroizolacija treba da premosti prsline ne šire od 0,5mm (u momentu nastajanja), koje se mogu širiti najviše do 5mm i „rasede“ dubine do 2mm. Za sve veće deformacije primenjuju se dilatacione razdelnice, armiranje i druge konstruktivne mere.

Kako bi se smanjile površine na koje deluje voda pod pritiskom, podzemni delovi zgrade treba da budu projektovani monolitno sa podovima i zidovima. Treba izbegavati ispuste i prodore kroz zidove i visinske razlike u nivoima temeljne konstrukcije ploče.

Sistemi hidroizolacije od vode pod pritiskom

Prema standardima osnovni parametar za dimenzionisanje sistema hidroizolacije od vode pod pritiskom u podrumskim prostorijama je prema uslovu za dubinu uronjavanja (dubina do 4m, od 4 do 9m i preko 9m). Za ovu vrstu hidroizolacije koriste se:

  • bitumenske, polimerbitumenske i metalne trake,
  • polimerbitumenske trake za varenje, kada je nepristupačno izvesti bitumenske i polimerbitumenske trake,
  • sintetičke trake poliizobutilen (PIB) u kombinaciji sa neposutim bitumenom impregniranim krovnim kartonom i mekim polivinil (PV-P) trakama,
  • elastične trake od etilenkopolimerbitumena (ECB) i etilenpropilena (EPDM).

Sanacija hidroizolacije od vode pod pritiskom

Saniranje hidroizolacije od vode pod pritiskom je kompleksan problem. Rešava se hidroizolacija krutim sistemima čime se postiže nepropusnost vode pod pritiskom. Višeslojna fleksibilna hidroizolacija od bitumenskih i drugih traka ne može da se odupre negativnom pritisku vode bez zaštitnog sloja za uklještenje, što donosi dodatne troškove i često se, zbog namene objekta, ne može izvesti.

Saniranje hidroizolacije „krutim“ sistemima izvodi sa unutrašnje strane objekta, što znači bez zemljanih radova, a moguće je izvesti je i uz aktivne prodore vode. Izbor materijala zavisi od dubine uronjavanja i inteziteta vode koja prodire u objekat.

Kada se izvodi naknadna hidroizolacija sa unutrašnje strane koristi se mineralni hidroizolacioni sistemi – kruti sistemi vodoneporpusnih maletra, koji se čvrsto vezuju sa podlogom i imaju veliku prionljivost na vlažnim podlogama.

Hidroizolacija se nanosi na nosivu podlogu, očišćenu od prljavština i ostataka materijala koji mogu da smanje prionljivost – stari malter se uklanja, fuge se stružu. Za učvršćivanje podloge i za vezu, prvo se nanosi prajmer. U slučaju šteta nastalih od vlage zidovi se malterišu sanacijskim malterima, koji su otporni na vlagu (za razliku od maltera koje sadrže gips ili kreč) i imaju veliki volumen pora, a samim tim i čvrstoću kako da se malter ne oštećuje. Zbog male gustine maltera i hidrofobnosti sprečava se ili u velikoj meri smanjuje nastanak kondenzacije.

Pre nanošenja sanacijskog maltera nanosi se sloj sanacijskog maltera pomešan sa vezivnom emulzijom kako bi se postigla veća površinska hrapavost, što omogućava bolje prianjanje sanacijskog maltera.

Sanacijski malteri dostupni su u različitim varijantama. Ukoliko se koriste boje, moraju biti one koje omogućavaju difuziju pare. Za posebno glatku površinu maltera, ukoliko se to zahteva estetskih razloga, može se dodati masa za izravnavanje.

Izvođenje hidroizolacije od vode i vlage u podrumima

Priprema podloge igra veliku ulogu u izvođenju hidroizolacije. Površine, podne ili zidne, moraju se mehanički dobro očistiti i oprati od svih vrsta nečistoća. To se radi čeličnim četkama ili pikovanjem, ručno ili mašinski ili peskiranjem kao bržim postupkom.

Hidroizolacija se najčešće nanosi na beton, koji ne sme biti natopljen hemikalijama i zamašćen. Ukoliko su betonske površine omalterisane, malter mora da se obije. Labavi segregirani delovi se mehanički obrađuju, a svi nevezani delovi uklanjaju. Cementno mleko se obavezno uklanja tamo gde se pojavljuje.

Dakle, važno je da podloga bude čista pre nanošenja hidroizolacije.

Kada govorimo o fleksibilnim sistemima hidroizolacije oni se izvode u suvom iskopu, paralelno sa građevinskim radovima. Ova vrsta hidroizolacije lako se mehanički oštećuje, pa mora da se vodi računa i da se adekvatno zaštiti tokom radova. Ugrađuju se „hladnim“ postupkom (premazivanjem, špahtlovanjem, hladnim varenjem) i „toplim“ postupkom (lepljenje traka: premazivanjem, izlivanjem, varenjem plamenikom, varenjem toplih vazduhom, vulkaniziranjem).

Kruti sistemi hidroizolacije izvode se sa unutrašnje strane u slojevima preko vlažne konstrukcije, pa veliku ulogu u kvalitetu ove hidroizolacije igra ostvarivanje veze sa podlogom, kvalitet same podloge i tehnika nanošenja.

Rešenje detalja prodora kod izvođenja hidroizolacije

Osetljiva mesta u izvođenju hidroizolacije jesu razni prodori vodovodnih, kanalizacionih i električnih instalacija, dilatacione spojnice, ankeri, stubovi, priključci i dilatacione razdelnice, kao i završeci i veza hidroizolacije (veza višeslojne i krute hidroizolacije, veza unutrašnje i spoljne hidroizolacije itd). Obrada ovih detalja ne razlikuje se u slučaju hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom i hidroizolacije od vode pod pritiskom, ali su zahtevi za vodu pod pritiskom strožiji. Obrada detalja razlikuje se u zavisnosti od materijala za hidroizolaciju koji se primenjuje – da li je u pitanju hidroizolacija bitumenskim materijalima, sintetičkim trakama ili krutim materijalima.

Prodori kroz hidroizolaciju od vlage, ako je ona izvedena od bitumenskih namaza, izvode se namazima ili pokretnim manžetnama. Ako se hidroizolacija izvodi bitumenskim trakama onda se zaptivanje vrši pomoću zavarene flanše ili sa manžetnom i šelnom.

Prodori kroz hidroizolaciju od vode koja nije pod pritiskom ne mogu se obrađivati bez posredstva zavarenog čeličnog obodaflanše. Kod prodora kroz hidroizolaciju od vode pod pritiskom krajevi osnovne hidroizolacije uklješte se između nepokretnog i pokretnog čeličnog lima širine 100 do 120 mm odnosno 150 do 170 mm, što zavisi od veličine prečnika cevi. Nepokretni čelični lim zavari se za cev u ravni površine na koju se postavlja hidroizolacija, pokretan lim je pritisnut uz prvi zavrtnjima koji prolaze kroz hidroizolaciju.

Veza hidroizolacije i slivnika u slučaju višeslojne hidroizolacije vrši se preko ugrađenog metalnog oboda, dok se u slučaju krutih hidroizolacija ova veza ostvaruje formiranjem i zaptivanjem fuge.

Zaštita hidroizolacije

Tokom izvođenja radova postoji potreba da se delovi izvedene hidroizolacije privremeno štite od oštećenja ili atmosferskih uticaja, a nakon završetka hidroizolacije, što pre je moguće, izvodi se trajna zaštita. Trajni zaštitni slojevi rade se samo preko završene hidroizolacije, tako što se prethodno uklone sve nečistoće, kako se hidroizolacija ne bi oštetila i dele se na krute (čvrste) slojeve, kao što je zid od opeke, sloj betona, malter ili ploče i na meke slojeve, u koje spadaju bitumenske trake, čepaste membrane, geotekstil, stiropor ploče, sunđerasti polietilen itd.

Ovi slojevi treba da trajno štite hidroizolaciju na objektu, da budu otporni na mehaničke, tehničke i hemijske proizvode i da je štite od statičkih, dinamičkih i termičkih uticaja. Deformacije i dilatacije zaštitnih slojeva ne smeju da ugrožavaju hidroizolacioni sloj, pa se odvajaju od njega. U uglovima zaštitnog sloja, na mestu prodora kroz hidroizolaciju, mestima nagiba i na mestu spoja površina formiraju se fuge odgovarajuće širine.

Privremene mere zaštite rade se za vreme izvođenja radova, jer se na nezaštićenoj hidroizolaciji ne sme lagerovati materijal, ne sme da se hoda po njoj, a vertikalne hidroizolacije ne smeju da budu izložene toploti da ne dođe do obrušavanja. Veze horizontalne sa vertikalnom hidroizolacijom štite se slojem krute zaštite od mehaničkog oštećenja i upijanja vode, koja se uklanja tek uoči nastavka radova na hidroizolaciji.

Hidroizolacija se sve do završetka objekta štiti od mogućnosti štetnih uticaja podzemne i ustavljene vode i od uticaja štetnih materijala (mazut, ulje za podmazivanje, rastvarač, ulja za oplate…). Cementnim malterom se od uticaja sunca štite vertikalne i jako nagnute hidroizolacije.

Zaključak o materijalima hidroizolacije podruma i suterena

Hidroizolacija štiti objekat od vlage i vode, pa hidroizolacioni materijali moraju da zadovolje visoke zahteve. Prema načinu ugrađivanja razlikuju se po tome da li su višeslojni fleksibilni ili kruti sistemi. Odabir odgovarajućeg sistema hidroizolacije zavisi od poznavanja vrste opterećenja vodom kojoj je zgrada izložena, vrste zemljišta, klimatskih uslova lokacije i samih karakteristika objekta. Kao i od toga da li se izvodi za nove ili za postojeće zgrade, da li se radi nova ili sanira i popravlja stara hidroizolacija.

Hidroizolacija podruma, podrumskih prostorija i suterena razlikuje se po tome da li se radi hidroizolacija od vode koja je pod pritiskom ili ne, a najčešće se primenjuju bitumenske i polimerbitumenske trake, sintetičke, plastične i elastomerne kompozicije, kao i bentonit – membrane.

Sanaciji hidroizolacije ukopanih delova objekta uglavnom se radi sa unutrašnje strane objekta krutim sistemima, a zaštita same hidroizolacije radi se i tokom izvođenja radova i nakon toga kao trajna zaštita.

Ukoliko vam je ovaj tekst bio koristan pročitajte i ostale tekstove iz oblasti hidroizolacije na našem portalu.

Ana Glišić, d.i.g.

1 KOMENTAR

  1. Odličan i sveobuhvatan tekst. Jedini nedostatak je sa kojim materijalima konkretno odraditi izolaciju prodora vlage u podovima podrumskih prostorija koje su ukopane u zemlju 3 metra, s tim što je propisno urađena hiroizolacija izvana pre nasipanja zemlje (premaz bitulitom, nalepljen kondor, stiropor 5cm, čepasta folija, drenažna cev, sloj krupnog šljunka i filc preko toga). Molim za savet koji materijal upotrebiti. Pokušao sam sa Sika Monotop 109 Waterprof- bezuspešno.
    Unapred zahvalan, Obren Bošković

NAPIŠI KOMENTAR

Molimo vas da uneseta komentar!
Unesite svoje ime