Voda sebi nađe put, kako u prirodi tako i u objektu. Ono što je sigurno je da je kapilarna vlaga u zidu, koju uzrokuje kretanje vode kroz materijal od kog je zid, razlog pojave buđi i potencijalna opasnost po samu konstrukciju objekta. Zato je, da bi se zaštitio objekat, potrebno da se razumeju mehanizmi kretanja vode kroz zidove.
Kako se voda kreće kroz zidove, kako se stvara kapilarna vlaga u zidu, šta je kapilarno penjanje i kako da zaštitie svoj objekat, pročitajte u daljem tekstu.
Kako se voda kreće kroz zidove i stvara vlaga u zidovima
Vlaga u zidovima je problem koji se često javlja kako kod starih tako i u novim objektima. Razlozi su različiti, kao i vrste vlage koja se stvara u samom objektu ili konstrukciji. Uglavnom neki od najčešćih razloga zašto se javljaju problemi sa vlagom jesu to što temelji nisu adekvatno hidroizolovani, zidovi nemaju efikasnu izolaciju, sistem za ventilaciju ne funkcioniše.
Vlaga u objektu se javlja na nekoliko načina kao:
- Atmosferska vlaga;
- kondenzaciona vlaga;
- kapilarna vlaga u zidu;
- vlaga od aktivnosti ljudi.
Posledice stvaranja vlage mogu biti različite i opasne. Vlaga može, kao što smo pomenuli, da ugrozi samu konstrukciju zida, električne instalacije, ali i zdravlje ljudi zbog pojave plesni i buđi u prostoriji.
Vlaga u zidu nastaje kretanjem vode kroz zid na nekoliko načina:
- Difuzijom vodene pare – prenos vodene pare koja se stvara aktivnošću unutar objekta kroz materijal;
- površinskom difuzijom;
- kapilarnim penjanjem kojim se stvara kapilarna vlaga u zidu.
Kapilarna vlaga u zidu – kretanje vode uprkos gravitaciji
Kapilarno penjanje je prirodni fenomen. Primer u prirodi je kretanje vode od korena do listova biljaka ili ispijanje soka cevčicom. Kapilarno penjanje je ujedno jedan od glavnih mehanizama kretanja vode kroz zidove.
Izraz „kapilara“ potiče od latinske reči „capillus“ što znači kosa. Odnosi se na uzlazno kretanje vode (kretanje naviše) kroz male ili bolje rečeno uske prostore. Kapilarno kretanje se javlja usled kohezivnih sila između molekula tečnosti i poroznih materijala sa kojima ti molekuli dolaze u kontakt.
Zahvaljujući kapilarnom penjanju sok se „penje“ kroz cevčicu. To mu omogućava mali prečnik cevčice i privlačenje između molekula soka i cevčice. Po istom principu se voda kreće kroz pore u građevinskim materijalima od kojih su napravljeni zidovi ili kroz uske kanale između građevinskih materijala. Kako se zidovi prave najčešće od materijala kao što su beton ili cigla i koji se kasnije malterišu, zahvaljujući mehanizmu kapilarnog penjanja nastaje kapilarna vlaga u zidu koja može dovesti do značajnih oštećenja tokom vremena.
Šta je, dakle, kapilarnost
Kapilarnost je proces u kojem se tečnost kreće kroz porozni materijal suprotno gravitaciji tj. na gore. Do ovoga dolazi zahvaljujući privlačenju molekula tečnosti koja se kreće kroz porozni materijal i molekula tog materijala. U prevodu, zbog privlačenja između tečnosti i poroznog materijala tečnost se „penje“ uprkos gravitaciji.
Pošto govorimo o tome kako se stvara kapilarna vlaga u zidu, fokusiraćemo sa na to kako funkcioniše kapilarno penjanje vode kroz građevinske materijale.
Šta je potrebno da se stvori kapilarna vlaga u zidu?
Da bi došlo do kapilarnosti potrebne su mikroskopske pore – kapilari kroz koje će se voda kretati i prisustvo vode. Manji prečnik pora, znači više kapilarnog penjanja. Kapilarna vlaga u zidu nastaje od vode iz tla koja je konstantno prisutna i uglavnom se radi o podzemnim vodama.
Voda se kreće od vlažnog područja ka suvom i od mesta sa višim kapilarnim pritiskom ka nižem. Na taj način se voda kapilarnim sistemom diže naviše, dok ne dođe do određenog nivoa gde se uspostavlja vodno-vazdušni režim.
Na nivou gde se uspostavlja vodno-vazdušni režim, kapilarna vlaga u zidu oscilira nekih petnaestak centimetara gore-dole. To zavisi od količine atmosferskih padavina i poplavnog talasa. Ne zavisi od nivoa podzemnih voda odnosno dubine, iako deluje logično i mnogi veruju da zavisi od toga. Dakle, visina podzemnih voda nema uticaja na visinu kapilarnog dizanja.
Najbolji dokaz ove činjenice jesu objekti na platou Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu. Ovde se nivo podzemne vode javlja na koti srednjeg vodostaja Dunava (kota -72m). Faktički kao da nema podzemnih voda, a objekti su teško devastirani usled kapilarne vlage.
Kako se ponaša kapilarna vlaga u zidu – mehanizam kapilarnog penjanja
Kapilarna vlaga u zidu nastaje kada se uspostavi sistem kapilarnog penjanja gde se voda prenosi kroz međusobno povezane pore od temelja do zone isparavanja iliti zone evaporacije. Ova zona je kraj sistema. Kada se sistem uspostavi u zidu ne može da nestane sam od sebe, jer je kapilarni sistem zatvoreni krug u ravnoteži.
Nakon isparavanja dolazi do difuzije. Kapilarna vlaga isparava u okolni vazduh u vidu molekula vodene pare jer postoji stalna potreba da se izjednače pritisci vodene pare unutar pora i napon vodene pare u atmosferi. U kružnom kretanju vode u prirodi, evaporacija i difuzija vodene pare pospešuju novo usisavanje vode iz tla.
Jednostavno objašnjeno – svaki molekul vode koji ispari nadoknadi se novim upijanjem i kapilarnim dizanjem. Ukoliko se ne preduzmu mere da se reši kapilarna vlaga u zidovima odnosno prekine kretanje vode, krug se ponavlja sve dok se vremenom objekat prosto ne sruši usled prisustva vlage.
Ovde možemo pričati o uticaju podzemnih voda koji se ogleda u tome što prisustvo podzemnih voda održava visinu vodenog stuba konstantnim bez obzira na kojoj se visini nalazi podzemna voda.
Zašto dolazi do ugrožavanja objekata
Kapilarna vlaga u zidu nastaje zbog prisustva vode koja sadrži rastvorene soli i ostatke organskih materija. Kretanjem vode ove se materije talože u porama površinskog sloja zida. Usled naizmeničnog vlaženje i sušenja dolazi do razaranje površinskog sloja strukture zida. To se zove kapilarna devastacija. Kada se pore potpuno zasite malter počne da se odvaljuje od zida.
Dešava se da se problem ne primeti ili zanemari jer se zbog isparavanja, posebno u letnjem periodu, stiče privid da ne postoji kapilarna vlaga u zidu. Ukoliko se malter nanese na takav zid, vrlo brzo se pojave mrlje i vremenom malter otpadne, a to znači bačen novac, vreme i rad. Na žalost, česti su primeri da se baš ovo dešava, posebno na starim objektima jer sanacija košta, pa se veruje da će se ovako problem rešiti makar privremeno.
Isparavanje se odvija sa slobodnih površina zidova, pa visina kapilarne vlage u zidu zavisi od zone evaporacije. Ukoliko je površina nečim blokirana, voda više ne može da isparava. Tada dolazi do povećavanja kapilarnih sila pa se voda penje na neku novu visinu tražeći novu zonu evaporacije u kojoj može da ispari.
Kako se rešava kapilarna vlaga u zidu i sprečava njena pojava
Objasnili smo kako nastaje kapilarna vlaga u zidu i mehanizam kretanja vode usled kapilarnog penjanja. Redovno održavanje samog objekta – pregled temelja, instalacija, pukotina u zidovima je prvi korak ka sprečavanju njene pojave. Ukoliko imate naznake bilo kakve vlage u objektu trebalo bi da se problem rešava odmah. Savet je da za to unajmite stručna lica kako biste utvrdili kako se vlaga u zidu stvara i kako biste našli najbolje rešenje za taj problem.
Iako je kapilarno penjanje sa stanovišta stvaranja vlage u zidu negativni proces, sama kapilarnost ima i pozitivnu primenu. Naime, drenažni sistemi koji rade po principu kapilarnosti su ujedno i borba protiv pojave kapilarne vlage u zidovima. Ovi sistemi se često koriste u izgradnji objekata kako bi se sprečio prodor vode u konstrukciju i voda odvodila dalje od objekta. Koriste se pri izradi temelja kako voda ne bi prodrla u njih.
Postoje i drenažni sistemi za zidove, krovove, prozore i vrata koji se koriste u kombinaciji sa izolacionim materijalima. Njihova uloga je da absorbuju vodu i transportuju je van objekta.
Hidroizolacija i drenaža temelja
Kapilarna vlaga u zidovima sprečava se tako što se onemogući prodor vode u temelje i zidove. Za to služe drenažni sistemi oko objekta i pravilno izvedena i kvalitetna hidroizolacija. Pročitajte više o tome u tekstu o hidroizolaciji temelja.
Hidroizolacioni materijali su napravljeni tako da spreče prodor vode u zidove i temelje objekta.
Presecanje daljeg prodora vode
Osim hidroizolacije temelja i sprečavanje prodora vode, presecanje daljeg prodora vlage kroz konstrukciju je efikasan način da se reši kapilarna vlaga u zidu.
U suštini radi se o korišćenju vodonepropusnih barijera koje se ubacuju u zidove da bi se sprečila pojava kapilarne vlage. To su posebni materijali koji se koriste za zatvaranje pora u zidovima i temeljima. Na taj način se sprečava dalje kretanje vode kroz zidove kapilarnim putem. Postoji metoda koja se zasniva na zasecanje zida i umetanju barijere, mada se najčešće koriste penetrati kojim se zapuše pore i samim tim onemogući prolaz vodi.
Moderne metode kojima se brzo rešava kapilarna vlaga u zidu
Danas postoje tehnike kojima se brzo i efikasno rešava problem kapilarne vlage u zidovima. Jedna od njih je atmosferska drenaža zidova. Metoda podrazumeva isušivanje zidova bušenjem rupa duž zida u koje se postavljaju porozne cevi na svakih tridesetak centimetara. Cevi su zaštićene rešetkom na otvorenom kraju i nagnute su nadole 10-30°. Ovo rešenje sprečava kapilarno penjanje iznad drenažnih otvora.
Moguće je sprečiti delovanje kapilarne vlage na jednoj površini zida, uglavnom spoljnoj, upotrebom hidroizolacionih maltera i boja, silikonskih hidrofobnih premaza, penetriranjem hidroizolacionog materijala. Doduše, ova metoda ne sprečava da se kapilarna vlaga u zidu javi već pomaže da se zid isuši.
Elektroosmoza je metoda kojom se uz pomoć električnog napona voda pokreće i na taj način zid isušuje. Metoda je efikasna gde ne postoji mnogo soli u vlažnom zidu. Jedna elektroda se postavlja u vlažan zid, a druga u temelj ili u teren pored zida. Potom se priključe na jednosmernu struju (pozitivan pol na zidu, negativan u temelju ili zemlji). Tako se voda kreće od zida ka tlu i zid se suši.
Elektroosmoza može da se kombinuje sa elektroforezom čime se zapuše zidne pore i kapilari i trajno sprečava kretanje vode.
Zaključak
Nabrojali smo kako se može sprečiti kapilarna vlaga u zidu uz pomoć drenaže, hidroizolacije, barijera i novijih metoda kao što je elektroosmoza. Važno je da se objekat redovno održava i da se na prisustvo vlage u objektu reaguje odmah.
Najbolje je rešiti to po savetu stručnih ljudi s obzirom da vlaga može da bude destruktivna po konstrukciju.
Više saveta i informacija o ovoj temi možete naći na našem portalu u kategoriji hidroizolacija.
Ana Glišič, d.i.g.
