Bitumenske trake – hidroizolacija objekta od temelja do krova

Bitumenske trake
Bitumenske trake

Činjenica je da je na tršištu dostupan veliki izbor kvalitetnih hidroizolacionih materijala i da je unapređenje tehnologije proizvodnje dovelo do pojave sintetičkih hidroizolacija izvrsnih karakteristika. Ipak bitumenska hidroizolacija – premazi, namazi i trake (membrane) i dalje su najviše zastupljeni. U ovom tekstu akcenat stavljamo na bitumenske trake, na njihove vrste, način ugradnje i primenu.

Bitumenske membrane se jednostavno postavljaju u svim mogućim uslovima, čak i kod zahtevnih arhitektonskih rešenja ili pri naknadnim sanacijama. Njihovom pravilnom ugradnjom može se pouzdano očekivati nepropuštanje vode i vlage i nakon nekoliko decenija. Kad na to dodamo širok izbor traka za hidroizolaciju objekta od temelja do krova, za puteve i mostove, kako iz uvoza tako i od domaćih proizvođača, kao i mogućnost stručnog savetovanja da se adekvatno rešenje prilagodi konkretnoj situaciji, ne čudi što su bitumenske trake i dalje prvi izbor kao rešenje za hidroizolaciju objekta.

Hidroizolacione bitumenske trake

Bitumenske trake su takozvana crna izolacija i imaju široku primenu u hidroizolaciji objekta od temelja do krova. Koriste se za:

  • hidroizolaciju ukopanih delova objekta u manje zahtevnim i manje vlažnim terenima bez prisustva procedne vode;
  • hidroizolaciju ukopanih delova objekta u zahtevnim i vlažnim terenima sa stalnom ili povremeno prisutnom podzemnom vodom odnosno vodom pod pritiskom;
  • u sistemima ravnih krovova i terasa, za klasični toplotno izolovan ravan krov, inverzni (obrnuti) ravan krov, kombinovani krov;
  • kao parna brana u sistemima ravnih krovova;
  • kao podloga za preklopno pokrivanje i završni sloj s posipom od mineralnih škriljaca u sistemima kosih krovova;
  • kao hidroizolacije u niskogradnji (viadukti, parkirališta, javne garaže);
  • samolepljive trake koriste se za direktno polaganje na izolaciju od EPS-a.

Današnje BITUMENSKE membrane su poboljšane i prilagođene zahtevima moderne izgradnje.

Prednost bitumenskih hidroizolacionih membrana je što savršeno zaptivaju, otporne su na ekstremne vremenske uslove, imaju dug životni vek, jednostavne su za ugradnju, omogućuju naknadne intervencije i nisu štetne za zdravlje.

Vrste bitumena za proizvodnju hidroizolacionih membrana

Bitumen se, zbog toga što je dugotrajan, postojan, stabilan, kompatibilan, isplativ, prirodan i ekološki prihvatljiv materijal koristi kao hidroizolacioni materijal već hiljadama godina. Još od vremena drevnih Sumera, Egipćanana i Rimljana. Danas je osnovna sirovina u proizvodnji modernih polimer bitumenskih proizvoda, između ostalog i traka, a prema proizvodima koje od njega dobijamo, razlikujemo oksidirani odnosno industirjski bitumen, bitumen modifikovan plastomernim dodacima i bitumen modifikovan elastomernim dodacima:

  • Oksidirani ili industirjski bitumen koji se koristi za proizvodnju hidroizolacionih traka koje se ugrađuju na mestima koja nisu izložena vremenskim uticajima, pre svega velikim temperaturnim promenama. Ove vrste hidroizolacioninh membrana su za jednostavna rešenja zaštite objekata od vlage kao što su neukopani delovi objekata. Po fizičkim osobinama imaju tačku topljenja iznad 70°C i pucaju na temperaturama ispod 0°C.
  • Bitumen modifikovan plastomernim dodacima (APP) koji se koristi za proizvodnju toplotno stabilnih i postojanih hidroizolacionih traka. Ove trake namenjene su za različite vrste hidroizolacija protiv vlage i vode iz tla ili za ravne krovove, a imaju tačku razmekšavanja iznad temperature od 120°C, dok kod temperature od -5°C do -10°C još ne pucaju.
  • Bitumen modifikovan elastomernim dodacima (SBS) koji se koristi za proizvodnju hidroizolacionih membrana namenjenih za ugradnju hidroizolacije ukopanih delova objekata i za zaptivanje ravnih krovova. Ove mebrane su nešto mekše i tačka razmekšavanja im je na temperaturi iznad 100°C. Kod temperature od -15°C do -25°C ne pucaju, zato ih možemo ugrađivati i kod nižih temperatura (i ispod 0°C). Elastomerne bitumenske trake se osim izvođenja na betonskim podlogama, koriste još naročito za ugradnju na drvenim i metalnim podlogama (visoko profilisani trapezni lim).

Vrste traka na bazi bitumena

Namena bitumenskih traka je da zaštite objekat i konstrukciju od prodora podzemne, atmosferske ili druge vode i vlage. Trake se sastoje od uloška obostrano obloženog bitumenskom masom, a zaštićene su pogodnim materijalom kao što je kvarcni pesak, polietilenska folija, talk, škriljac ili PE folija. Delimo ih prema:

  • vrsti uloška;
  • količini veziva;
  • debljini;
  • kvalitetu veziva (plastomerni i elastomerni bitumen);
  • nameni:
    – sekundarna hidroizolacija,;
    – hidroizolacija temelja;
    – hidroizolacija ravnih krovova;
    – parna brana;
    – hidroizolacija mostovskih konstrukcija.
  • načinu primene:
    – trake za lepljenje sa vrućim bitumenom;
    – trake za varenje;
    – samolepljive trake.

Bitumenske hidroizolacione membrane se, kao što smo pomenuli, sastoje od uloška obostrano obloženog bitumenskom masom. Vrsta uloška određuje fizičko-mehaničke karakteristike bitumenskih traka, a kvalitet i količina bitumenske mase određuje postojanost na temperatrunim promenama i otpornost prema starenju određuje. Zaštita određuje na koji način se ugrađuju trake.

Vrste uložaka:

  • Stakleni voal (V) kao uložak daje bitumenskim membranama dobru dimenzionalnu stabilnost, a primenjuje se kod traka za hidroizolaciju ukopanih građevina u manje zahtevnim terenima, manjih dubina, gde je prisutna vlaga u tlu;
  • Staklena tkanina (T) kao uložak daje hidroizolacionoj traci odlična mehanička svojstva, dimenzionalnu stabilnost i visoku zateznu čvrstoću, a koristi se kod traka namenjenih za hidroizolaciju ravnih krovova, kao rešenje hidroizolacije najzahtevnijih sistema gde ima velike temperaturne razlike i gde su visoki pritisci, kao i kod hidroizolacije ukopanih građevina u zahtevnim terenima gde je povećan pritisak zemlje;
  • Poliesterski filc (P) daje hidroizolacionoj traci visoku elastičnost i otpornost na statička i dinamička opterećenja, a koristi se kod membrana za hidroizolaciju u sistemima ravnih krovova, kod ukopanih građevina u zahtevnim i nestabilnim terenima, u zoni dilatacija. U odnosu na stakleni voal i tkaninu ima duži vek trajanja, ne cepa se i ne kida;
  • Aluminijumska folija (AL) daje hidroizolacionoj traci paronepropusnost i koristi se kod traka koje su parna brana u sistemima ravnih krovova i kao posebna zaštita od prodiranja radona.

Bitumenske trake za hidroizolaciju ravnih krovova

Hidroizolacija ravnih krovova mora da zadovolji stroge uslove koji podrazumevaju potpunu vodonepropusnost, otpornost na surove klimatske uslove, pouzdanost, dugovečnost, kao i elastičnost i odlično prijanjanje za podlogu, a o tome više pročitajte u tekstu o hidroizolaciji ravnih krovova.

Ranije se, gotovo isključivo, za hidroizolaciju ravnog krova koristio bitumen. Preko njega su se, kao završni sloj, postavljale betonske ili kulir ploče, a neretko je ostavljan samo bitumen. Podloga je bila od peska, šljunka, tucanika ili keramičkih pločica. Vremenom je uočeno da je bitumen strukturno osetljiv na prirodne temperaturne cikluse – po vrućini dostiže tačku topljenja, a na hladnoći postaje krt. Peščana podloga se takođe pokazala nepodobnom jer je omogućavala nicanje korova čiji je koren poguban za bitumen. Zato su savremene bitumenske membrane za hidroizolaciju ravnog krova znatno poboljšane u odnosu na tradicionalne i ugrađuju se uglavnom kao dvoslojni sistemi. Delimo oh na plastomer bitumenske i elastomer bitumenske trake.

Plastomer bitumenske membrane

Plastomer bitumenske hidroizolacione membrane (APP) su toplotno stabilne hidroizolacione trake i u odnosu na elastomer bitumenske, postojanije na visokim temperaturama. Primenjuju se i kao završni sloj u krovnim hidroizolacijama, zaštićene mineralnim posipom ili odgovarajućim kompatibilnim reflektujućim premazima. Kod njih se kao polimer, uglavnom, koristi ataktički polipropilen, pa imaju veliku plastičnost. Uz to im je temperaturni interval postojanosti od -15ºC do +130ºC, pa se mogu primenjivati svuda, posebno gde je potrebna velika otpornost na toplotu i UV zrake. Na tržištu su najpoznatije ovakve trake tipa Kondor.

Jedno od rešenja za hidroizolaciju ravnih krovova prilikom izgradnje ili naknadnih sanacija jesu membrane izrađene od mešavine bitumena i polimera od ataktičkog polipropilena (APP), armiranog poliester tkaninom. Ova posebno formirana mešavina je efikasno, ekonomski opravdano i jednostvano rešenje za kvalitetnu hidroizolaciju ravnih krovova. Za lepljenje se ne koristi oksidovani bitumen odnosno bitumenski lepak, već se to obavlja gasnim plamenikom.

Kada je hidroizolacioni sloj ujedno i finalni sloj krovne površine, da bi se produžilo trajanje hidroizolacionog sistema, preporučuje se zaštita od UV zračenja. Zaštita se postiže korišćenjem bitumenske membrane koja ima posip od mineralnog belog ili sivog škriljca ili dodatnim pokrivanjem sistema betonskim pločama ili tampon slojem šljunka debljine 6-8 cm, frakcija 2-3 cm. Ukoliko se koristi tampon sloj šljunka, da bi se sprečilo mehaničko oštećenje membrane, postavlja se geotekstil između hidroizolacionog sistema i šljunka. U svakom slučaju preporuka je da se za ugradnju obratite za pomoć stručnim licima, kako biste osigurali da sve bude urađeno kvalitetno.

Bitumenske trake za hidroizolaciju ravnog krova
Bitumenske trake za hidroizolaciju ravnog krova

Elastomerne bitumenske trake

Elastomerne bitumenske trake koriste se za zaptivanje ravnih krovova i nešto su mekše u odnosu na plastomerne trake. Kao polimer skoro isključivo se koristi termoplastični stiren butadien stiren (SBS) kaučuk. U odnosu na plastomer bitumenske trake postojanije su na niskim temperaturama. Temperaturni interval postojanosti im je od -25ºC do 110ºC. Odlikuju se visokom elastičnošću pa se preporučuju na mestima gde su prisutna velika pomeranja konstrukcije, u područjima sa niskim temperaturama. SBS trake imaju nisku otpornost na UV zrake, pa kada se primenjuju u završnom sloju, obavezna je kvalitetna zaštita sa mineralnim granulama. Na tršištu najpoznatija je traka tipa Kondorflex.

Ugradnja hidroizolacionih bitumenskih membrana na ravan krov

Za ugradnju hidroizolacionih bitumenskih membrana preporučujemo angažovanje stručnih lica kako bi se osigurala kvalitetna i sigurna ugradnju koja će trajati. Kada se ugrađuju direktno na konstrukciju, površina mora biti ravna, čvrsta, čista i suva, a pre zavarivanja odnosno lepljenja premazuje se hladnim bitumenskim premazom – bitulitom. Kada je premaz potpuno suv, počinje se sa zavarivanjem. Trake se u poprečnom smeru preklapaju za 8-10cm, u uzdužnom za 12-15cm. Preklopi se posebno zagreju i pregletujuju.

Veza hidroizolacionog sistema sa podlogom ostvaruje se lepljenjem ili slobodnim postavljanjem, što zavisi, pre svega od vrste i sastava podloge, ali i od nagiba podloge. Međusobno se lepe sa spojevima širine 10cm, vrućim bitumenskim namazom ili varenjem plamenikom. Kada sistem treba da bude obezbeđen od vetra radi se mehaničko fiksiranje sistema preko podloge od čeličnog trapezastog lima ili od drveta.

Bitumenske trake su uglavnom dvoslojni sistem, a kod višeslojnih sistema, trake gornjih slojeva polažemo da se preklopi ne podudaraju sa preklopima u prethodnom sloju. Preporuka je da se traka pomeri u poprečnom i podužnom smeru za polovinu svoje širine (50 cm).

Trake za zaptivanje zbog manje debljine ne mogu se zavarivati na podlogu već se lepe po postupku zalivanja vrućom bitumenskom masom.

Bitumenske trake transportuju se u vertikalnom položaju, nikako u horizontalnom jer mogu da se slepe, a takve onda ne mogu da se ugrade.

Bitumenske hidroizolacione membrane za puteve i mostovske konstrukcije

Polimer modifikovane bitumenske membrane su inovativno rešenje za hidroizolaciju puteva i mostova kao glavni hidroizolacioni sloj koji štiti kolovoznu ploču. Iako se mogu koristiti za puteve, najčešće se primenjuju za hidroizolaciju betonskih i čeličnih mostovskih konstrukcija. Neutrališu pogubno dejstvo vode i tako sprečavaju koroziju čelične ploče i betonske armature, a samim tim i degradaciju betona.

Ove membrane se nalaze u standardnoj širini od 1m i dužini 7,5m ili 10m. Sastoje se od uloška od poliesterskog filca obostrano obloženog plastomer ili elastomer bitumenskom masom, na koju je sa gornje strane nanet kvarcni pesak ili talk, a sa donje strane polietilenska folija. Ugrađuju se varenjem uz pomoć plamenika, sa preklopom od 10 cm, na prethodno pripremljenu podlogu premazanu bitulitom ili lepljenjem sa vrućom polimerbitumenskom masom za hidroizolacije.

Bitumenske hidroizolacione trake za izolaciju temelja i podruma

Višeslojna fleksibilna hidroizolacija podzemnih delova objekata podrazumeva zaštite koje se sastoje od slojeva bitumenskih traka, premaza, namaza, pasta, mastiksa, metalnih folija i sintetičkih traka. Razlikujemo ih kao zaštite od vlage i vode koja nije pod pritiskom i od vode pod pritiskom. Više informacija o ovoj temi možete da nađete u tekstu o hidroizolaciji podruma.

Ovi sistemi uglavnom se ugrađuju sa spoljne strane objekta, jer ako bi se koristili sa unutrašnje strane to bi zahtevalo dodatne troškove zbog uklještenja hidroizolacije u vidu zida od betona ili opeke. Hidroizolacione bitumenske trake spadaju u sisteme koji se ugrađuje „toplim“ postupkom , jer se, uglavnom, lepe varenjem plamenikom. Imaju do izvesne mere i sposobnost da prate rad konstrukcije usled sleganja, skupljanja betona i temperaturnih promena, a štite konstrukciju i od korozije.

Nedostatak ugradnje bitumenskih membrana, kao i fleksibilne hidroizolacije uopšte, je što zahteva izvođenje u suvom iskopu. I površina na koju se nanose mora biti suva, pa se hidroizolacija trakama izvodi uporedo sa građevinskim radovima i zahteva zaštitu same hidroizolacije tokom izvođenja.

Primena bitumenskih membrana kod temelja i podruma

Hidroizolacija sa bitumenskim i polimerbitumenskim membranama kao zaštita od vlage i vode koja nije pod pritiskom sastoji se od najmanje jedne trake debljine 4mm sa uloškom od staklene tkanine, poliestarskog filca ili aluminijumske folije. Trake se ugrađuju lepljenjem vrućim bitumenom ili varenjem plamenikom uz obavezno izvođenje pokrivnog sloja bitumenskim premazom.

Hidroizolacioni sistem od bitumenskih ili polimerbitumenskih traka primenjuje se i za zaštitu od podzemne vode pod pritiskom pri izgradnji novih objekata, pri čemu broj slojeva traka zavisi od dubine uronjavanja. Važno je da su međusobno slepljene i da poslednja traka u sistemu bude pokrivena premazom.

Saniranje hidroizolacije od vode pod pritiskom na već izvedenim objektima je kompleksan problem za koji je najbolje posavetovati se i angažovati stručna lica. Izvodi se sa unutrašnje strane, pa se bitumenske membrane koriste samo ako se zaštita ne može rešiti ni na koji drugi način, ali tako da se kombinuju sa „krutim“ sistemima – višeslojni vodonepropusni malteri i premazi koji sadrže cement kao vezivo, mineralno punilo i razne hemijske dodatke za smanjenje poroznosti, a izvode se sa unutrašnje strane na vlažnoj podlozi. Tada se konstruktivni i pregradni zidovi obrađuju krutim sistemom, a horzontalne podne podloge bitumenskom trakama po vrućem postupku.

Zaključak o bitumenskim hidroizolacionim membranama

Bitumenske hidroizolacione trake (membrane) su sistem hidroizolacije na bazi bitumena koji se kao hidroizolacioni materijal koristi hiljadama godina. Pogodne su za hidroizolaciju objekta od temelja do krova. Čak i za puteve i mostove. Na tržištu je veliki izbor vrsta u zavisnosti od namene. Za ove trake važi da su otporne, dugotrajne, isplative, da se lako ugrađuju i u teža arhitektonska rešenja, a kvalitetno ugrađene mogu da traju i štite decenijama.

Današnje membrane su poboljšane i prilagođene zahtevima moderne izgradnje. Za ravne krovove koriste se plastomer bitumenske i elastomer bitumenske trake, čak i kao završni slojevi. Prve su postojanije na visokim temperaturama, druge služe za zaptivanje ravnih krovova u područjima niskih temperatura.

Bitumenske membrane koriste se i za mostovske konstrukcije gde štite od korozije čelične konstrukcije i armature, a samim tim i od oštećenja betona. Kod podruma i temelja bitumenske hidroizolacione trake spadaju u višeslojne fleksibilne sisteme. Ugrađuju se kod novih objekata spolja kao zaštita od vlage i vode koja nije i od one koja jeste pod pritiskom. Za sanaciju hidroizolacije postojećih objekata sa unutrašnje strane koriste se isključivo kada drugog rešenja nema, a i tada samo u kombinaciji sa krutim sistemima.

Ukoliko vam je ovaj tekst koristio pročitajte i ostale tekstove o hidroizolaciji.

Ana Glišić, d.i.g.

NAPIŠI KOMENTAR

Molimo vas da uneseta komentar!
Unesite svoje ime