Razlika između parnih brana i vazdušnih barijera

Parne brane

Kontrola kretanja vazduha je ključna u borbi sa pojavom vlage i gubitkom toplote u objektu. Jer vazduh sadrži vodenu paru koja prouzrukuje kondenzaciju i vlagu, a one dovode do oštećenja termoizolacije i elemenata konstrukcije. Što na kraju stvara nezdrave i nebezbedne uslove za boravak ljudi unutar objekta.

Do toga dolazi zahvaljujući „curenju“ vazduha kroz otvore i spojeve na zidu, kao i zbog prolaza vodene pare iz vazduha kroz sam materijal od kog je zid napravljen. Parne brane i vazdušne barijere rešavaju ovaj problem:

  • parne brane tako što sprečavaju tj. kontrolišu prolaz vodene pare kroz zid;
  • vazdušne brane tako što sprečavaju „curenje“ vazduha kroz otvore, rupe i spojnice na zidu odnosno kontorlišu vazdušni pritisak i odupiru se razlici između spoljnjeg i unutršanjeg pritiska.

Dakle, dva problema i dva rešenja, iako ih mnogi mešaju (ili za vazdušne barijere čak i ne znaju). Za parne brane ste uglavnom čuli, za vazdušne barijere manje verovatno. Zato nastavite da čitate kako biste saznali šta su jedne, a šta druge, koje su razlike među njima i kako funkcionišu.

Šta su parne brane, a šta vazdušne barijere?

Parne brane su vodoneporpusne i paronepropusne folije koje sprečavaju, tačnije kontrolišu, propuštanje vodene pare iz vazduha u termoizolaciju, a samim tim i u unutrašnjost konstrukcije. Postavljaju se na toploj strani konstrukcije ka unutrašnjosti, a više o njima možete pročitati u našem tekstu o parnim branama.

Uglavnom je većina sa njima upoznata jer se kao krovne folije postavljaju ispod termoizolacije, a pre gipskartonskih tabli kojima se konstrukcija krova zatvara ka unutra kada se radi kosi krov.

Sa druge strane, vazdušne barijere služe da spreče curenje vazduha kroz otvore, rupe i spojeve zida usled razlika u nivou pritiska sa jedne i druge strane konstrukcije. Vazdušna barijera nije konkretan proizvod koji se kupuje u radnji sa građevinskim materijalom, poput parne brane. To je koncept tj. sistem koji treba da se odupre razlici pritiska i spreči prodor vazduha, o čemu više možete da pročitate u našem tekstu o vazdušnim barijerama.

Vazdušne barijere formiraju materijali poput OSB ploča ili gipskartonskih tabli – takoreći primarni materijal. Međutim ne čini ih sama OSB ploča ili gipskartonska tabla. Vazdušna barijera je čitav sistem koji uključuje i trake za zaptivanje, lepkove, spojnice. Ključ je u potpunoj zaptivenosti i nepropusnosti za vazdušna „curenja“ koju formiramo pravilno zatvarajući i popunjavajući sve otvore i spojeve na primarnom materijalu.

Da slikovito objasnimo razliku u tome kako funkcionišu

Poznato je da je vuneni džemper prirodna toplotna izolacija. Greje nas, ali i dopušta da vazduh struji kroz njega. Kako biste shvatili kako funkcionišu jedne, a kako druge zamislite da preko tog džempera obučete kišnu kabanicu ili vetrovku.

Kad bismo preko vunenog džempera obukli kišnu kabanicu sva vlaga zadržavala bi se ispod tj. unutar kabanice i džempera, jer je kišna kabanica ne bi propuštala napolje. Niti onu spoljnu vlagu unutra, normalno. S druge strane kada biste obukli vetrovku preko vunenog džempera ona bi vas grejala. Ne bi propuštala vazduh u i iz nje, ali bi istovremeno propuštala vlagu napolje, održavajući nivo toplote.

Kišna kabanica bila bi parna brana u ovom slučaju, koja ne dozvoljava vodenoj pari da prođe tj. izađe iz unutrašnjosti kroz materijal zida, a vetrovka bi bila vazdušna barijera. Ne dopušta da prođe vazduh, ali dozvoljava vodenoj pari prolaz i da zid „diše“.

Parne brane mogu da budu i efiksane vazdušne barijere, ali vazdušne barijere ne bi smele da sprečavaju difuziju vodene pare.

Kako dolazi do vlage uopšte?

Kako se prostorija zagreva vazduh postaje topliji, širi se. Između molekula toplog vazduha ima više mesta u odnosu na hladan. Tu se skuplja sve više vodene pare koja nastaje usled aktivnosti ljudi u prostorijama. Kad se topao vazduh meša se sa hladnim, dolazi do skupljanja molekula vazduha i istiskivanja te pare napolje. To stvara vlagu i kondezaciju.

Dva su načina kako do toga može da dođe – „curenje“ vazduha kroz šupljine, otvore i spojeve na zidu i zahvaljujući prodoru vodene pare kroz materijal od kog je zid. Dve potpuno različite stvari, samim tim zahtevaju i različita rešenja.

Kao što smo rekli, difuzija (prodor) vodene pare kroz porozne materijale od kojih su zidovi dovodi do stvaranja vlage i to rešavaju parne brane.

„Curenje“ vazduha uzrokuje razlika u vazdušnom pritisku između unutrašnjosti i spoljanjosti zida što „gura“ vazduh kroz rupe i otvore na zidu. To sprečavaju vazdušne barijere koje se kao zaptiven sistem za prodor vazduha odupiru toj razlici pritiska.

Šta na kraju i jedne i druge barijere rade?

U suštini iako su različite, parne brane i vazdušne barijere imaju isti zadatak – da spreče nastanak vlage. Samo što to rade na drugačije načine.

Kritična tačka je ona gde razlika u temperaturi dovodi do toga da se topli vazduh skuplja i istiskuje vodenu paru, pa i jedne i druge barijeru imaju zadatak da svojim „radom“ na kraju održavaju relativnu vlažnost vazduha u prostoriji, razliku u temperaturi između unutrašnjosti i spoljašnjosti na određenom nivou. Da svojim delovanjem spreče da dođe do poremećaja i da tako dođe do toga da ne izazove štetu po konstrukciju i uslove za život i rad unutar objekta.

Gde se postavljaju vazdušne barijere i parne brane?

Kako bi se sprečila pojava kondenzacije, parna brana postavlja se ka toploj strani zida. Na taj način sprečava pojavu kondenzacije na suprotnoj strani, odnosno sprečava da dođe do dodira vodene pare sa hladnim vazduhom.

U umerenim klimatskim uslovima poput naših i tamo gde ima dosta hladnih dana, parna brana postavlja se ka unutrašnjosti prostorije, ka toplijoj strani. Ipak treba imati na umu da se u predelima gde je velika toplota i vlaga veći deo godine, gde se unutrašnjost zahvaljujući klimatizovanom prostoru održava konstantno hladnim, parna brana postavlja na spoljnu stranu zida.

Parna brana je dakle, jedan sloj, folija u zidu ili krovnoj konstukciji postavljena ka toplijoj strani, a klimatski uslovi određuju koja strana zida je to. U našim klimatskim uslovima postavlja se preko termoizolacije ka unutrašnjosti.

Vazdušnih barijera može da bude više u zidu. I poželjno je da ih bude više. Najbolje funkcionišu kad postoje i spoljne i unutrašnje s obzirom da i jedne i druge imaju svoje prednosti i nedostatke pa se na ovaj način dopunjuju i čine čitavu konstrukciju zaptivenom.

Tako da se vazdušne barijere i parne brane razlikuju po tome šta su, koji problem rešavaju, kako ga rešavaju i gde se postavljaju.

Da rezimiramo vazdušne barijere i parne brane i razlike među njima:

  • parne brane sprečavaju prodor vodene pare kroz zid, vazdušne barijere prolaz vazduha kroz rupe i otvore u zidu;
  • parne brane su folije, vazdušne barijere sistem materijala koji omogućava zaptivensot i nepropusnost za vazduh;
  • parne brane postavljaju se na jednom mestu ka toplijoj strani zida, vazdušne barijere na više mesta u zidu;
  • parne brane mogu da budu i vazdušne barijere, ali nije poželjno da vazdušne barijere ne propuštaju vodenu paru.

Zaključak

Vlaga u prostoriji nastaje na dva načina – „curenjem“ vazduha kroz rupe i otvore u zidu usled razlike pritiska spolja i iznutra i prodorom vodene pare kroz materijal od kog je zid. Vazdušne barijere rešenje su za prvo, parne brane za drugo. Isti cilj, sprečavanje pojave vlage i zaštita konstrukcije, ali različit problem i različita rešenja.

Parne brane su vodo-paronepropusne folije. Vazdušne barijere nisu konkretan proizvod već sistem odnosno koncept koji za cilj ima zaptivenost za prodor vazduha. Vazdušne barijere čini osnovni materijal (gipsakartonske table, OSB ploče, polivinil folije itd.) i spojnice, trake, lepkovi, vrata, prozori tj. sve što treba da se napravi sistem neporpusan za vazduh.

Činjenica je da se mnogo više vlage (oko 100 puta više) stvara prolaskom vazduha kroz rupe u zidu, nego prolazom vodene pare kroz zid, ali vazdušne barijere su koncept koji nije baš shvatljiv većini i na koji se mnogo manje obraća pažnja.

Parne brane mogu da budu i vazdušne barijere, ali vazdušne barijere ne bi smele da budu neporpusne za vodenu paru. Jer količina vodene pare koja se propusti kroz materijal zanemarljiva je u odnosu na vlagu koja se stvara usled ralike u pritiscima koji guraju vazduh da prođe kroz mali otvor na zidu.

Ukoliko vam je ovaj tekst bio koristan i pročitajte i ostale tekstove na našem portalu o hidroizolaciji objekata.

NAPIŠI KOMENTAR

Molimo vas da uneseta komentar!
Unesite svoje ime