Kada se pomenu kuće od slame prvo što vam padne na pamet jeste da je to način izgradnje koji se nekada koristio. Kod nas se još ponegde u seoskim domaćinstvima mogu videti stari objekti pravljeni od blata i slame, danas najčešće napušteni ili urušeni. Činjenica je da je način gradnje prevaziđen, ali ne i slama kao materijal za izgradnju.
Građevinska industrija okreće se prirodnim materijalima. Vodi se računa o energetskoj efikasnosti, a modernom tehnologijom usavršava ono što je u prošlosti davalo rezultate. Zato se i o slami razmišlja kao o alternativnom građevinskom materijalu za izgradnju i termoizolaciju objekata koji može imati veliku primenu u budućnosti.
Zbog čega je slama kao materijal za izgradnju alternativa modernim termoizolacionim materijalima?
Potreba za zelenom gradnjom je sve veća kad se uzme u obzir da 40% globalne emisije štetnih gasova dolazi od izgradnje i eksploatacije objekata. U fokusu su prirodni materijali koji imaju odlične karakteristike pri čemu ne zagađuju životnu sredinu, poput slame.
Rezultati dobijeni nakon brojnih istraživanja, dali su zeleno svetlo za korišćenje slame u visokogradnji. Primera radi, u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Austriji, SAD ona je zvanično sertifikovan materijal za izgradnju. Poslednjih godina izgrađeni su brojni objekti od slame, kako stambeni, tako i poslovni i ugostiteljski i objekti javne namene.
Kuće od slame SU zdrave i prijatne za život, ispunjavaju propise i ostvaruju ogromnu uštedu.
Ono što slamu izdvaja jeste što je prirodan, ekološki i energetski održiv materijal sa izuzetnim termoizolacionim karakteristikama. Pri tom je i dostupan, pristupačan i gotovo besplatan resurs koji se proizvodi u mnogo većoj količini nego što je trenutna potražnja za njim. U svetu se godišnje proizvede oko 800 do 1000 miliona tona pirinčane trske i pšenice, a večina se spali na njivama kao poljoprivredni otpad.
Prema podacima za poslednjih 5 godina u Severnoj Americi se u proseku godišnje gradilo više od pola miliona novih kuća. Ukoliko bi se za izgradnju iskoristila samo jedna desetina količine žita koju SAD uzgaja na godišnjem nivou, to bi bilo dovoljno da se izgradi preko 2 miliona kuća kvadrature i do 1500 m2.
Slama kao termoizolacioni materijal za izgradnju
Slamu čine stabljike (bez zrna) pšenice, pirinča, ječma i ostalih žitarica. Kao građevinski materijal najpoželjnija je slama pirinča koja zbog visokog sadržaja silicijum dioksida ima veći stepen otpornosti na vlagu.
Slama kao materijal za izgradnju se upotrebljava za noseću konstrukciju i kao termoizolacija i ispuna zidova. U ovom slučaju su noseći elementi najčešće lagane ramovske konstrukcije od drveta.
Upotreba slame u izgradnji kroz istoriju
Kuće od slame su se u prošlosti gradile po Nebraska metodu. Prve slamnate kuće u novijoj istoriji zabeležene zabeležene su na području Nebrske krajem 19. veka. otud i ime za metod koji je podrazumevao slaganje bala jednu na drugu. U ovom slučaju površina vrata i prozora u zidu morala je da bude manja od 50%. Trakama su se bale pričvršćivale međusobno i za temelje, a činile su i okvir i noseći element. Na ovaj način gradilo se brzo i nije bilo potrebno veliko iskustvo u izgradnji.
Danas su razvijeni savremeni metodi i proizvodi od slame koji se koriste u izgradnji. Najčešće se gradi prefabrikovanim blokovima i panelima presovane slame (proizvode se paneli dužine do 4 metra). U ovom slučaju je konstrukcija samonoseća, a ukrućuje se sajlama na uglovima ili drvenim daskama kao kod kuća sa kosnicima.
Upotreba slame za termoizolaciju i izgradnju u Srbiji
Kod nas je upotreba slame još uvek takoreći tabu. Tome doprinosi i činjenica da nema masovne proizvodnje i da proizvodi od slame nisu jeftiniji od uobičajenih termoizolacionih materijala.
Slama je sertifikovan materijal za izgradnju i termoizolaciju u nekim evropskim zemljama, ali nije dobila evropski sertifikat. Propisi kod nas nisu jasno definisali ovaj materijal. U našem regionu postoji mali broj modernih kuća od slame izgrađenih u poslednjih nekoliko godina.
Uzimajući u obzir tradicionalni način gradnje kod nas, preporuka je da se slama upotrebljava kao termoizolacija i kao ispuna umesto opeke u konstrukcijama od betona.
Bale i paneli od slame u izgradnji
Slama se u izgradnji i izolaciji koristi u obliku bala i najčešće presovanih panela.
Bale slame su u obliku blokova tj. kocki određenih dimenzija. Kao noseći element zida bale su debljine od 45cm do 60cm, kao termoizolacija i ispuna debljina 25cm.
Proizvodi od slame u građevinarstvu dolaze i u vidu dodatno presovanih blokova i ploča i profila posebne namene – paneli i blokovi od komprimovane slame i montažne zidne ploče od bala slame. Sve više kompanija pravi prefabrikovane panele od slame koji se mogu koristiti i za poboljšanje termoizolacije postojećih objekata.
Slama kao materijal za izgradnju i termoizolaciju u konstrukciji
Kada se gradi slamom, da bi se osigurala i zaštitila od spoljnih uticaja, zid se malteriše krečnim malterom jer treba da se omogući nesmetani prolaz vlage odnosno da zidovi „dišu“. U suprotnom bi kondenzacijom nastala vlaga koja bi dovela do truljenja slame, zbog čega se ne koristi cementni malter.
Paneli od slame mogu da se oblože i OSB pločama preko kojih se postavlja paropropusna vodonepropusna folija, a potom i podkonstrukcija (letve i kontraletve). U slučaju gips-kartonskih ploča postavlja se metalna podkonstrukcija.
Kada se paneli od slame postavljaju sa spoljne strane preporuka je da se radi ventilirajuća fasada, ali može da se radi i demit fasada. Spolja dakle, nema razlike u izgledu u odnosu na klasične zidane kuće kakve se kod nas grade.
Slama kao materijala za izgradnju i njena termoizolaciona svojstva
Ono po čemu se slama izdvaja jesu njena odlična termoizolaciona svojstva. Slama se presuje tako da procenat vazduha bude minimalan. To joj obezbeđuje dobra izolaciona svojstva čije vrednosti i karakteristike zavise od vrste i gustina pakovanja slame, sadržaja vlage i od same ugradnje.
Primera radi, zid od balirane slame širine 40 cm ima koeficijent prolaska toplote oko 0,13 W/m2K, što je daleko niže od važećih građevinskih propisa i savremenih materijala za termoizolaciju. Ovakav zid je ekvivalent zidu od opeke ili bloka od gline debljine 30cm sa izolacijom od stiropora ili vune debljine 25cm. To znači da je energija potrebna za zagrevanje kod objekata od slame do 70% manja nego kod standardne gradnje. Dakle ogromna ušteda u zimskim mesecima.
Kuće od slame pružaju veliku udobnost tokom leta. Količina toplote i vreme potrebno da se temperatura spolja „oseti“ u unutrašnjost objekta kod slamnatih panela je 40 minuta/cm, dok je kod mineralne vune 15 minuta/cm i stiropora 13 minuta/cm.
Novi objekti, prema propisima kod nas, moraju da zadovolje C energetski razred sa godišnjom potrošnjom energije od 80-100 kWh/m², a stari objekti razred E ili F i godišnju potrošnju oko 200 kWh/m². Objekti izgrađeni zidnim panelima od slame sa godišnjom potrošnjom manjom od 15 kWh/m² energije za zagrevanje i hlađenje spadaju u razred A+.
Nedoumice u vezi slame kao termoizolacionog materijala
Bez obzira na dokazane karakteristike slame kao materijala, na odlična termoizolaciona svojstva i uštedu energije u objektima izgrađenim od nje i dalje postoje predrasude koje se tiču trajnosti slame i otpornosti na požar.
Isitna je da slama kao materijal gori, ali to nije slučaj sa proizvodima od slame koji se danas koriste u izgradnji. Zahvaljujući minimalnoj količini vazduha usled presovanja, paneli i blokovi od slame su gotovo nezapaljivi. Kad se uzme u obzir činjenica da se zidovi od slame malterišu, postaju praktično nezapaljivi. Malterisan zid od balirane slame izložen temperaturi od 1000°C može obezbediti otpornost prema požaru u dužini trajanja od 90 do 120 minuta.
Što se trajnosti slame tiče, najveća pretnja jeste voda odnosno truljenje usled vlage. Pravilno ugrađena slama može trajati i 100 godina, a većina proizvođača panela daje rok trajanja od 25 godina.
Takođe nema ni opasnost od insekata i glodara jer slama nema nutritivnu vrednost, a kad se zaštiti malterom postaje neprobojna za njih. Ipak radi dodatne sigurnosti može se postaviti žičana mrežica pre malterisanja u visini od 50cm po visini zida.
Prednosti i mane slame kao materijala za izgradnju i termoizolaciju
Prednosti slame kao građevinskog materijala:
- Prirodan resurs, lako dostupan, obnovljiv i ekološki efikasan materijal koji ne šteti okolini i ljudima;
- Zidovi od slame „dišu“;
- Dugotrajan materijal kada se pravilno ugradi i zaštiti;
- Izvanredna kao toplotna izolacija, a paneli balirane i presovane slame imaju toplotnu provodljivost nižu od većine savremenih termoizolacionih materijala;
- Može biti noseći element ili ispuna zida;
- Relativno je jednostavan materijal za građenje;
- Proizvodi od slame koji se danas koriste za izgradnju imaju veliku otpornost na požar.
Mane slame kao građevinskog materijala:
- Iako je slama dostupna i jeftina kao resurs, paneli koji se koriste danas u izgradnji nisu;
- Nema masovne proizvodnje, pa proizvodi od slame nisu lako dostupni i cena im zavisi od transporta;
- Slama nije otporna na vodu i mora biti potpuno zaštićena od nje pa nije pogodna za gradnju u vlažnim područjima i za temelje objekta;
- Da bi se potpuno zaštitila od spoljnih uticaja, zidovi od slame se malterišu krečnim malterom u debljem sloju, što povećava cenu građenja;
- Kod nas slama nije sertifikovana kao građevinski materijal;
- Ukoliko slama nije presovana pravilno i zaštićena malterom, može predstavljati opasnost u slučaju požara.
Zaključak o slami kao termoizolacionom materijalu za izgradnju
U želji da živimo zdravije i da čuvamo životnu sredinu u građevinarstvu se okrećemo zelenim materijalima i metodama izgradnje. Modernim tehnologijama unapređujemo prirodne materijale izvanrednih karakteristika koji su se nekad tradicionalno koristili u izgradnji, poput slame.
Slama je obnovljiv, prirodan, dostupan i pristupačan resurs koji ima odlične termoizolacione karakteristike, čak i bolje od većine savremenih materijala za termoizolaciju. Uz pravilnu ugradnju i zaštitu slama je trajan materijal, a presovana slama u balama i panelima ima veliku otpornost od požara. To nas dovodi do toga da su kuće od slame zdrave i prijatne za život, ispunjavaju propise i ostvaruju ogromnu uštedu.
Slama kao materijal za izgradnju je prirodna, efikasna i povoljna alternativa savremenim termoizolacionim materijalima.
Dopada vam se ideja o slami kao termoizolacionom materijalu za izgradnju u budućnosti? Pročitajte i saznajte više o drugim termoizolacinim materijalima.
Ana Glišić, d.i.g.
