Mineralna vuna čini oko 80% termoizolacionog materijala koji se danas ugrađuje. I kada se sagledaju sve njene karakteristike, ne čudi što je tako. Odlična termoizolaciona sposobnost, pre svega, ali mineralnu vunu odlikuje i velika sposobnost apsorbcije zvuka i otpornost na požar.
Materijal za termoizolaciju treba da zaštiti od toplotnih promena, da održi prijatnu temperaturu u unutrašnjosti objekta, bez obzira na spoljnu temperaturu, da spreči stvaranje vlage i da smanji potrošnju energije. Da omogući da se uz što veću energetsku efikasnost objekta obezbedi što prijatnije i sigurnije okruženje unutar njega. Mineralna vuna u svakom pogledu zadovoljava ove zahteve, a u daljem tekstu odgovorićemo na neka pitanja vezana za ovu vrstu termoizolacionog materijala, navodeći tri činjenice koje treba da znate o mineralnoj vuni.
1) Staklena vuna je mineralna vuna
Jedno od čestih pitanja ili nedoumica je koja je razlika između mineralne i staklene vune i šta odabarati. Odgovor je da razlika ne postoji, jer staklena vuna je mineralna vuna. Tačnije, mineralna vuna su materijali za toplotnu, zvučnu i protivpožarnu izolaciju prirodnog tj. mineralnog porekla. Na našem tržištu zastupljene su staklena i kamena vuna.
Pitanje koje možemo postaviti je po čemu se one razlikuju i da li odabrati stiropor ili mineralnu vunu kao materijal za termoizolaciju?
Staklena i kamena (mineralna) vuna
Staklena i kamena vuna su mineralne vune, odnosno termoizolacioni proizvodi mineralnog porekla. Odlikuje ih mali koeficijent toplotne provodljivosti, odnosno niska vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti ʎ. Što je ovaj koficijent niži, veća je termoizolaciona sposobnost materijala. Kod mineralne vune on se kreće između 0,030 i 0,045 W/mK.
I staklena i kamena vuna odlično apsorbuju zvuk tj. odlični su zvučni izolatori. Imaju visoku otpornost na požar i paropropusnost. Zidovi izolovani njima, takoreći, dišu. Još jedna karakteristika im je otpornost na starenje, raspadanje, mikroorganizme i insekte. Kao i trajnost, a svojstva im se ne menjaju sa vremenom.
Delimično su otporne na vlagu, pa nije preporučljivo ugrađivati ih tamo gde je ima, npr. za izolaciju podrumskih prostorija. Staklena i kamena vuna razlikuju se po sirovinama od kojih su nastale, postupku pravljenja (sličan je), načinu pakovanja, ali i u pojedinim tehničkim karakteristikama.
Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune, u koje spadaju staklena i kamena vuna, u poređenju sa drugim termoizolacionim materijalima, imaju najširu primenu u građevinarstvu:
- U fasadnim sistemima sa termoizolacijom na spoljašnjoj strani zida mokrog tipa,
- U svojstvu termoizolacionog sloja kod kačenih/ventilacionih fasada,
- Kod spoljašnjih zidova sa termoizolacijom na unutrašnjoj strani zida,
- Kod spoljašnjih zidova sa termoizolacijom unutar zidova – slojevito postavljanje, troslojni (armirano) betonski i sendvič-paneli sa metalnom oplatom,
- U svojstvu baze mekih krovova (u rolnama ili namazima),
- Kod kosih krovova i mansardi, u konstrukcijama tavanica i podova, naročito podova iznad mrtve ploče, i spajanje spoljnih zidova i tavanica.
Kamena vuna
Kamena vuna kao osnovnu sirovinu ima bazalt i dijabaz uz dodatak koksa, a pakuje se u table. Ima veću gustinu i veću vatrootpornost, pa i tvrdoću, nego staklena vuna. Gustina materijala utiče i na provodnost – veća gustina kamene vune jednako je niža toplotna provodljivost i manje energetskih gubitaka. Optimalna gustina kamene vune je između 50 i 80 kg/m³, a koeficijent toplotne provodljivosti ʎ je između 0,035 i 0,040 W/mK.
I kamena i staklena vuna su negorive (razred negorivosti A1). Temperatura topljenja viša je kod kamene vune i iznosi 1000°C, pa nju treba izabrati tamo gde je izloženost i mogućnost od požara veća.
Kamena vuna ima odličnu čvrstoću na pritisak, ali ne i na zatezanje. Otporna je na oštećenja prilikom ugradnje, a koristi se za toplotnu izolaciju u svim spoljnim konstrukcijama, kao zvučna izolacija u pregradnim zidovima i međuspratnim konstrukcijama (ploče kamene vune imaju čvrstinu i mogu da nose opterećenje gornjih slojeva poda).
Staklena vuna
Staklena vuna za osnovnu sirovinu ima kvarc i pakuje se u rolne. Kod nje važi da se sa gustinom povećava toplotna provodljivost. Upotrebljava se staklena vuna gustine između 10 i 100 kg/m³, a koeficijent toplotne provodljivosti je između 0,045 i 0,032 W/mK. Negoriv je materijal. Temperatura topljenja joj je oko 700°C i niža je nego kod kamene vune.
Poput kamene vune i staklena je odličan zvučni izolatori. Zato se najčešće koristi u pregradnim zidovima.
Staklene vuna ima duža vlakna od kamene vune, elastičniji je materijal i lako se prilagođava oblicima konstrukcije. Ima veliku čvrstoću na zatezanje, ali nisku čvrstoću na pritisak. Nema samonosivost i ne bi trebalo da se nađe u elementima konstrukcije u kojima postoji takvo opterećenje.
Mineralna vuna i stiropor – razlike
Mineralna vuna, za razliku od stiropora, dobija se od prirodnih sirovina – kamena ili stakla. Osim što je dobar termoizolator, odlično apsorbuje zvuk i odlikuje se protivpožarnim karakteristikama. Za razliku od stiropora, mineralna vuna spada u nezapaljive materijale (razred gorivosti A1 znači da je temperatura topljenja iznad 500°C). Fasade izolovane kamenom vunom klasifikuju se kao negorive.
Za mineralnu vunu karakteristična je još i trajnost i nepromenljivost kroz vreme, a odlikuje je i paropropusnost. Zidovi sa vunom „dišu“, a to je velika prednost u odnosu na ostale tipove termoizolacionih materijala, pre svega u odnosu na stiropor. Primera radi, u odnosu na kamenu vunu, stiropor ima 30-40 puta veći otpor na prolaz vodene pare.
2) Staklena vuna (ni)je opasna
Rasprostanjeno je mišljenje da je staklena vuna opasna i nebezbedna po zdravlje kako tokom ugradnje, tako i tokom eksploatacije. Da izaziva iritaciju kože, očiju i disajnih puteva i da je toksična. Ako govorimo o staklenim vunama koje su se proizvodile nekada, u prošlosti, sve ovo jeste istina. Danas je staklena vuna bezbedna, netoksična, bezopasna i ispunjava visoke standarde kad je zdravlje ljudi u pitanju.
Jer promenila se i razvila tehnologija izrade staklene vune. Danas staklena vuna prolazi testove koje proverava svetska zdravstvena organizacija i međunarodne zdravstvene organizacije, kao i ekspertske grupe i dobija pozitivne ocene sa aspekta potencijalne štetnosti po zdravlje ljudi. Prema istraživanjima staklena vuna nalazi se u grupi proizvoda koji nisu štetni po ljudsko zdravlje.
Ipak u radu sa staklenom, pa i kamenom vunom, može doći do mehaničkih iritacija kože ruku, pa je preporuka da se prilikom ugradnje koriste rukavice i naočare kao zaštita da sitni delovi materijala ne nadraže kožu.
3) Mineralna vuna kao termoizolacija je skupa
Kada govorimo o mineralnoj vuni kao termoizolaciji, prvo na šta pomislimo, neračunajući nabrojane karakteristike, svakako je cena mineralne vune. Jer ugradnja termoizolacije svakako je investicija. Kolika, zavisi od vrste materijala, veličine objekta, mikro i makro uticaja na lokaciji gde se objekat nalazi i drugih faktora. Nezahvalno bi bilo ovde davati procene o ceni i troškovima, jer to ne podrazumeva samo cenu potrebne kamene ili staklene vune, već i cenu lepkova, folija i ostalog neophodnog materijala za ugradnju.
Ono što treba naglasiti je da je ulaganje u termoizolaciju investicija za uvek, koja se isplati kroz smanjenje računa kako zimi, tako i leti, već kroz nekoliko godina. Najisplativija eneregija je ona koja se ne rasipa, a sa termozolacijom objekta svakako da će se gubitak energije svesti na minium. Da ne govorimo o poboljšanju uslova boravka u objektu, ali i o povećanju vrednosti samog objekta.
Koliko je termoizolacije potrebno, zavisi od raznih faktora, ali je nepisano pravilo da što veća debljina izolacionog sloja, bolja je termoizolovanost objekta.
Zaključak o mineralnoj vuni kao termoizolaciji
Mineralna vuna je najčešće korišćen termoizolacioni materijal koji ima odlične karakteristike termo i zvučne izolacije, kao i zaštite od požara. Odlikuje je i velika paropropusnost odnosno mogućnost da zidovi „dišu“. Na našem tržištu zastupljene su staklena i kamena vuna kao vrste mineralne vune, pa možemo govoriti o razlici između ova dva materijala i vršiti upoređivanje stiropora i mineralne vune (kamene ili staklene) kao termoizolacionog materijala.
Današnji način proizvodnje staklene (i kamene) mineralne vune, razvijan i unapređen tokom godina, doveo je do toga da je bezbedna po zdravlje ljudi. U radu sa kamenom i staklenom vunom, rukavice i naočare koriste se kao zaštita od mehaničkih oštećenja, da stini delovi ne nadraže kožu grebanjem.
Termoizolacija objekta svakako je investicija, koja se vrati kroz smanjenje računa za maksimalno 4-6 godina. Udobniji boravak u prostoru u kome se održava optimalna temperature kako zimi, tako i leti, traje zauvek.
Ana Glišić, d.i.g.
