Svi smo imali prilike da čitamo, čujemo ili se uverimo u to koliko izolacija zidova doprinosi kvalitetnijem i komfornijem boravku unutar njih. S druge strane, šokantna je činjenica da prosečan objekat gubi čak jednu trećinu energije kroz neizolovane zidove. To znači da svake godine doslovno „bacamo kroz prozor (zid)“ jednu trećinu našeg budžeta za grejanje i/ili hlađenje.
Srećom, danas su na tržištu brojni postupci i materijali koji nam mogu pomoći da ovaj trošak pretvorimo u uštedu. Zahvaljujući njima, termoizolacija zidova se može izvesti bilo da se radi o starim ili novim objektima. Nema ograničenja za njeno postavljanje, budući da se može ugraditi kako spolja, tako i iznutra.
U daljem tekstu pozabavićemo se time kada raditi termoizolaciju zidova spolja, kada iznutra, kako i na koji način.
Kako mesto ugradnje utiče na efekte izolacije i koje su prednosti i mane svakog od postupaka?
Izolacija zidova spolja
Fasada objekata nema samo estetsku i arhitektonsku vrednost. Ona treba da omogući adekvatno korišćenje i zaštitu unutrašnjeg prostora,. Termozolacija spoljnih odnosno fasadnih zidova će zasigurno udahnuti novi život starom objektu.
Osim regulacije klime objekta, termoizolacijom se može uticati i na smanjenje prisustva vlage. U tom smislu, bolje se pokazala izolacija zidova sa spoljne strane.
Prirodno strujanje i kretanje vazduha koji sa sobom nosi određenu temperaturu i vlažnost uvek u smeru od toplog ka hladnom. Ovo strujanje posebno je izraženo zimi, kada je vazduh unutar objekta značajno topliji od spoljašnjeg.
Ako je linija koja spaja sve tačke sa određenom temperaturom vazduha po debljini zida ispod linije koja spaja sve tačke rose, u tom sloju odnosno zoni će se javiti kondenz. Kasnije se javlja i buđ i plesan, ukoliko se problem ne reši. Budući da se nalazi pri kraju ovih linija, spoljašnja termoizolacija zidova čuva toplim i suvim sve unutrašnje slojeve i predstavlja odličan izbor pri eliminisanju ove pojave. Razlog je što prostorno pomera kontakt tople i hladne sredine.
Još jedna prednost koja se tiče samog mesta ugradnje je i ta da neto površina svih soba ostaje nepromenjena. Tako se ne gubi ni jedan cm2 prostornog komfora.
Materijali za termoizolaciju zidova spolja
Kada se već odlučite da stavite spoljašnju termoizolaciju, osim materijala koji obezbeđuje ova svojstva, prilikom kalkulacije treba uzeti u obzir i postavljanje skele za sve neprizemne objekte. Računajte i na završnu obradu i boju, budući da termoizolacija ne može i ne sme ostati ogoljena.
Pošto se radovi odvijaju na otvorenom, neophodno je da budu ispunjeni i vremenski uslovi. Potrebno je da nema kiše i da su zidovi na koje se izolacija nanosi suvi.
Veliki izbor termoizolacionih materijala pruža i veliki izbor u ceni i kvalitetu. Tako se lako može naći najracionalnije rešenje prema različitim potrebama i mogućnostima. Na raspolaganju su penasti materijali (poliuretan u spreju), pločasti materijali (stiropor, stirodur), zatim mineralne vune (kamena i staklena vuna), materijali na bazi drvenih vlakana i dr.
Koji god materijal odnosno termoizolacioni sistem da se odabere, najbolje efekte će dati ukoliko su odabrani elementi kompatiblni.
Drugim rečima, ako se primera radi investira u demit fasadu, onda lepak za stiropor, stiropor, tiplovi i svi ostali slojevi fasade treba da budu deo istog sistema jednog proizvođača. Ukoliko bi se pak odlučili za kombinovanje više sistema različitih proizvođača, kvalitet izvedene fasade i njene karakteristike možda ne bi bile onakve kakve su katalogom i specifikacijom date.
Generalno, treba imati na umu da iako joj je viša cena, izolacija fasadnih zidova sa spoljne strane daje bolje rezultate od unutrašnje. Treba težiti njenom izvođenju kada god je to moguće. Osim podizanja nivoa kvaliteta boravka unutra, ova vrsta izolacije će nekretnini podariti i potpuno novi izgled spolja.
Izolacija fasadnih zidova sa unutrašnje strane
Pored finanskijskih, postoje i drugi uslovi koje treba ispuniti da bi postavljanje spoljašnje termoizolacije zidova bilo izvodljivo. zbog toga neretko bude urađenja termoizolacija zidova sa unutrašnje strane.
Vrlo često ljudi koji žive u višespratnim zgradama pribegavaju ovom rešenju, budući da ni malo nije lako, a ni jeftino postaviti skelu do velikih visina. Postavljanjem spoljašnje izolacije se menja i izgled fasade, a za to je potrebno pribaviti posebne saglasnosti i potpise stanara.
Poboljšanje energetske efikasnosti starih objekata, može naići na prepreku u vidu nemogućnosti promene spoljašnjeg izgleda jer je isti na određeni način autentičan, predstavlja spomenik i podsetnik jednog prošlog vremena. U ovim slučajevima izvodi se unutrašnja termoizolacija zidova.
Ono što je zasigurno je da postavljanje termoizolacionih materijala sa unutrašnje strane zidova jednako štiti ozidani prostor od toplotnih gubitaka i neprijatnog stujanja vazduha.
Prilikom ugradnje, vrlo je bitno proveriti postojeće stanje zidova, da li ima znakova vlage i buđi. Potrebno je sanirati ih pre bilo kakvih drugih radova. Kasnije se obavezno postavlja parna brana sa unutrašnje strane termoizolacije, kako se isti problem ne bi javio na izolovanom zidu.
Termoizolacija zida sa unutrašnje strane traži parnu branu
Parna brana je neophodna u ovom slučaju. Za razliku od spoljašnje izolacije, izolacija fasadnih zidova sa unutrašnje strane ne štiti zidove, već samo prostoriju. Zidovi su i dalje izloženi spoljašnim uticajima i temperaturi, pa se kondenz može javiti na kontaktu toplo hladno ukoliko se izolacija ne izvede kvalitetno.
Da bi se izvela unutrašnja izolacija, površina prostorija se mora žrtvovati i smanjiti za debljinu sistema izolacije. Pomenuti sistem se obično izvodi tako što se termoizolacioni materijal, koji mora biti negoriv, umetne u okvire metalne potkonstrukcije i zatim zatvori gipskartonskom pločom.
Osim toga, dodatni posao predstvalja pomeranje instalacija, prekidača, utičnica i sl. iz pređašnjih zidova i njihovo postavljanje na novonastalu unutrašnju površinu zida.
Olakšavajuća okolnost pri izvođenju termoizolacije iznutra jeste i ta da dinamika radova ne zavisi od spoljašnjih uticaja i vremenskih uslova, pošto se radovi odvijaju u zatvorenom.
Prednost u odnosu na izolaciju zidova spolja je i da ju je moguće postepeno izvoditi, sobu po sobu, čime se elimiše potreba da se sve isfinansira i uradi odjednom, dakle ne mora da bude urađeno „sve ili ništa“.
S druge strane, ovakva diskontinualna priroda unutrašnje izolacije ima i svoje mane, jer je veći procenat kontakata izolovanih i neizolovanih površina. Samim tim veći je procenat pojave hladnih mostova i mesta za pojavu kondenza i razvoj vlage i buđi.
Materijali za izolaciju zidova iznutra
Kada je u pitanju izbor materijala, najbolja opcija je mineralna vuna. Ona ne samo da je negoriva, već zahvaljujući svojoj strukturi dozvoljava nesmetanu migraciju vodene pare iz unutrašnjeg prostora.
Nešto jeftinija opcija može biti i ugradnja stiropora sa unutrašnje strane fasadnih zidova. Međutim, njegova paropropusnost je često niža nego kod staklene i kamene vune.
Takođe, između postavljene potkonstrukcije se može naneti i PUR pena sa dodacima hemikalija koje pospešuju njenu vatrootpornost, pružaju zahtevanu paropropusnost i sl.
Moramo biti svesni da ništa nije jednoznačno i da sve ima svoje prednosti i mane, ali zavisno od uslova i željenih efekata može se doći do najoptimalnijeg rešenja.
Izolacija zidova – dobra investicija u budućnost
Nezavisno od mesta ugradnje, termoizolacioni materijali čuvaju temperaturu unutrašnjih prostorija. Oni time doprinose smanjenju troškova i nižoj stopi korišćenja resursa naše planete, te postavljanjem termoizolacije kako spolja, tako i iznutra, istovremeno ostvarujemo ličnu korist i pokazujemo odgovornost za svet oko sebe i druge ljude koji u njemu žive.
Mirjana Ilić, d.i.g.
