Izolacija fasade stiroporom – Demit fasada

Izolacija fasade stiroporom - Demit fasada
Izolacija fasadnog zida stirporom - Demit fasada

Daleko najpopularnije rešenje kada je u pitanju gradnja i izolacija manjih objekata, porodičnih kuća i nižih zgrada jeste postavljanje demit fasade. Takođe, cena demit fasade u odnosu na kvalitet koji pruža jedna je od prednosti ovog sistema.

Demit fasada je sistem kontaktne fasade koja se sastoji iz slojeva lepka, stiropora, mrežice za armiranje i lepka za njeno postavljanje, kao i završnih slojeva koji služe za zaštitu od atmosferilija. Ime je dobila po jednom od proizvođača ovih fasadnih sistema – Demit iz Slovenije.

Svoje mesto na vrhu liste duguje pre svega zadovoljavajućem odnosu kvalitet-cena, kao i odgovarajućom samoisplativošću kroz vreme.

Kada je pravo vreme za postavljanje termoizolacije?

Budući da se radovi odvijaju na otvorenom, potrebno je da budu ispunjeni i određeni vremenski uslovi za njihovo izvođenje. Najpovoljnija godišnja doba su proleće i jesen, jer sadrže dovoljno suvih intervala sa prihvatljivim temperaturama vazduha.

Ovi uslovi su u direktnoj vezi sa procesom sušenja nanetih slojeva fasade i pogoduju im sa aspekta gubljenja vode i sazrevanja jer se ono odvija postepeno te se na taj način smanjuje mogućnost pojave pukotina u njima i loše izvođenje izolacije.

Radovi se mogu izvoditi i pri višim temperaturama, ali se tada posebna pažnja mora posvetiti negovanju sloja i kontrolisanju brzine sušenja, uz povremeno kvašenje. Takođe, za proces ugradnje je potrebno birati zaista rane jutarnje sate.

Šta čini kvalitetnu i dobro postavljenu demit fasadu?

Spoljašnje lice objekta ne treba da zadovolji samo estetske kiterijume, već i da svojim kvalitetom omogući nesmetano korišćenje istog. Pravilno ugrađena i održavana fasada ima životni vek blizak životnom veku zgrade. Pošto se po svemu sudeći ovi radovi vrše jednom, tada ih treba i uraditi kvalitetno i trajno, bez improvizacije i uštede na materijalu.

Podloga

Ako se radi o već izgrađenom objektu koji ima fasadu, ali ne i termoizolaciju, prvo treba izvršiti testiranje te fasade, proveriti u kakvom je stanju, da li su se javile pukotine, otpadanje slojeva i/ili delova fasade… Postoji više metoda ispitivanja, a neke od lako primenjivih su:

  • Metoda kuckanja (metalnom šipkom ili drškom od čekića npr.) – ukoliko zvuči prazno/šuplje, na tom mestu je potrebno izvršiti skidanje starih slojeva jer više ne prijanjaju za podlogu i postaviti nove;
  • Ispitivanje kvašenjem – na ovaj način se vidi da li i koliko površina upija vodu, odnosno koliko može uticati na brzinu crpljenja vlage iz lepka. Ako je ova osobina izražena u većoj meri, poželjno je premazivanje sredstvom za ravnomerno smanjeno upijanje;
  • Test grebanjem – metalnim oštrim predmetom izgrebati površinske slojeve postojeće fasade i videti da li se javlja krunjenje ili čak otpadanje slojeva, kao i prisutvo prašine. Zaprljane površine treba očistit, a oslabele ukloniti/sastrugati;
  • Provera ravnosti – obavezno izvršiti kontrolu zidova u vidu odstupanja od vertikale i horizontale pomoću libele (vaser vage). Sva odstupanja i nedostatke nikako ne prikrivati debljim slojem lepka, već ih korigovati adekvatnim malterisanjem.

Za novogradnju, ovakvi testovi nisu potrebni budući da se lepljenje vrši direktno na fasadni zid poznatih karakteristika. Svakako, preporučljivo je kontrolisati vertikalnost i korigovati je po potrebi odgovarajučim slojem maltera.

Navedene provere su važne i ne treba ih preskakati jer bitno utiču na kvalitet lepljenja stiropora i postojanost finalnog proizvoda. Uzalud i najbolji materijal, ako je podloga loša.

Lepak za stiropor

Na tržištu se može naći zaista široka lepeza proizvođača materijala za izolaciju fasadnih zidova stiroporom. Mnogi imaju i razrađene sopstvene kompatibilne sisteme demit fasade, što znači da njihovim odabirom, bez ukrštanja sa elementima drugih sistema/proizvođača, možete dobiti i odgovarajuću garanciju kvaliteta.

Tako se npr. u određenim sistemima lepak koji se koristi za fiksiranje stiropora, ne preporučuje za postavljanje armaturne mrežice, dok kod drugih proizvođača sastav lepka odgovara i jednom i drugom postupku.

Svima je zajedničko da se lepak mora nanositi na ploču stiropora, a ne na zid i to tako što se nanese po punom obimu ploče i unutar ploče. Unutar ploče ga je moguče nanositi u „tufnama“ / „pogačama“ ili valjkasto u trećinama dužine ploče. Pokrivenost ploče lepkom treba da je oko 40%.

Ovako nanošenje lepka je bitno zbog mikroklime ploče, njenog skupljanja i širenja pri temperaturnim oscilacijama i mogućeg krivljenja i iskakanja iz svoje ravni. Osim toga, vrši se i određena vrsta zarobljavanja i zadržavanja potencijalnih anomalija, vlage, prodora insekata i sl. na što manjoj površini.

Korišćenjem tzv. plastičnih, odnosno fleksiblin lepkova smanjuje se mogućnost pojave prslina i pukotina.

Prosečan realan utrošak lepka po m2 površine zida je negde oko 5-7kg, zavisno od načina nanošenja i rastura materijala. Srednja tržišna cena kvalitetnog lepka za stiropor iznosi oko 0,80 EUR/m2, a ukoliko se on može koristiti i za fasadu, cena je viša jer je i potrošnja veća budući da se koristi u više slojeva i kreće se oko 1,7-1,8 EUR/m2 .

Stiropor ili EPS

Prilikom izolacije spoljašnjih fasadnih zidova stiroporom ili EPS-om, kako se drugačije zove, sasvim je dovoljno koristiti fasadni stiropor specifične težine 17kg/m3.

Ovaj materijal je najčešće bele boje, ali se nalazi i u nijansama sive. To je EPS sa dodatkom grafita koji zbog toga ima niži koeficijent toplotne prorovodljivosti i za oko 20% je bolji toplotni izolator od klasičnog stiropora.

Nema potrebe, a čak je i kontraproduktivno koristiti stiropor visokih mehaničkih karakteristika, predviđen za površine pod jednakopodeljenim opterećenjem ili čak stirodur, jer ovi materijali imaju daleko nižu paropropusnost i sprečavaju da vlaga iz vazduha izađe napolje. Na taj način oni stvaraju nove probleme u vidu vlage na zidovima, plesni i buđi.

Tokom ugradnje tabli stiropora treba paziti da njihovi vertikalni spojevi budu smaknuti, najbolje za polovinu dužine table. Na ivicama objekta, table je najbolje postaviti „na češalj“, a oko otvora ih obavezno ukrajati tako da obgrle uglove otvora te smanje javljanje pukotina i nikako ne slagati „puzzle“ od manjih delova.

Ako ploče nisu jedna do druge bilo po vertikalnom, bilo po horizontalnom spoju, njih obavezno zapuniti neekspandirajućom PUR penom, nikako lepkom. Time se postiže kompaktnost termoizolacionog sloja i izbegavaju hladni mostovi.

Što se odabira debljine ugrađivanog stiropora tiče, apsolutni preporučeni minimum koji bi potencijalno u kombinaciji sa ostalim slojevima zida zadovoljio kriterijume energetske efikasnosti za stare objekte sa fasadom iznosi 8cm, a za novogradnju 10-12cm.

Naravno, važi da je sa porastom debljine ovog sloja, efekat izolacije bolji, a samim tim i ušteda u potrošnji energije za grejanje i hlađenje veća. Maloprodajna cena stiropora d=5cm je oko 1,65 EUR/m2, dok za d=8cm treba izdvojiti oko 2,65 EUR/m2.

Tiplovi

Nakon lepljenja stiropora pristupa se tiplovanju tih tabli prema različitim šemama tiplovanja. Uglavnom se postavlja 5-6 tiplova po m2, dok uz ivične delove ide nešto više. Tiplovanje je obavezno za postavljanje termoizolacije na visinama većim od 8m, ali se mogu postavljati i niže. Oni predstavljaju dodatno osiguranje veze između podloge i stiropora i naročito su preporučljivi ukoliko se radi o staroj, nedovoljno ispitanoj podlozi. Za ugradnju 6 tiplova po m2 potrebno je izdvojiti blizu 0,25 EUR.

Armaturna mrežica

Nakon uspešnog postavljanja stiropora na njega se nanosi sloj lepka za rabiciranje preko koga se postavlja mrežica za armiranje. Ona se ne potapa u potpunosti u lepak, već se samo površinski prinosi, a kada se osuši prvi sloj lepka zajedno sa mrežicom, preko njih se nanosi drugi sloj lepka za gletovanje.

Još jednom se napominje da ovaj lepak nije uvek isti kao onaj za lepljenje stiropora. To zavisi od konkretnog proizvoda i odabranog sistema demit fasade. Ovaj lepak, budući da se nalazi sa spoljašnje strane stiropora, mora biti u stanju da izdrži naprezanja usled temperaturnih oscilacija i zbog toga se mora paziti pri njegovom odabiru.

Debljina sloja lepka sa mrežicom treba da je bude barem 5mm, a utošak ovog materijala za oba sloja je negde oko 3-4 kg/m2 i koštaće 1 EUR/m2.

Kada je o mrežici reč, ona treba da bude 145g/m2 i postavlja se sa minimalnim preklapanjem od 10 cm čime se utiče na ređu pojavu prslina, a u istu svrhu se nanose i dijagonalne trake mrežice kod uglova otvora. Utrošak mrežice je nešto veći od površine fasade upravo zbog navedenih preklapanja i ojačanja, a cena za m2 računajući i preklapanja je oko 0,4 EUR.

Takođe, na ivicama zidova se ugrađuju zaštitne lajsne sa mrežicom za pravilno izvlačenje uglova i ojačanje koje se kupuju na komad.

Podloga za završni sloj i završni sloj

Kada se i drugi sloj lepka osuši, preko njega se valjkom ili četkom nanosi prajmer, odnosno podloga za završni sloj sa kvarcnim peskom.

Prajmer obezbeđuje bolje prijanjanje maltera koji mogu biti dekoratvni i služiti kao finalna završna obrada fasade ili naknadno premazani bojom koja osim estetske može imati i ulogu u odbijanju vode i sprečavanju njenog prodora u dublje slojeve formirane spoljašnje termoizolacije zidova.

Zavisno od afiniteta, tehničkih i estetskih zahteva spoljašnje lice objekta može koštati blizu 4 EUR/m2.

Cena demit fasade i finansiranje

U tabeli se nalazi rekapitulacija svih pomenutih materijala i njihova pojedinačna i ukupna cena po m2 demit fasade. Ukupna cena je za stiropor d=8cm, dok je za stiropor debljine svega 5cm ta vrednost smanjena za 1 EUR/m2.

Redni br.Naziv materijalaMaloprodajna cena po m2
1Lepak za stiropor0,80 EUR/m2 ili 1,7-1,8 EUR/m2 ako je i zamena za (3)
2Stiropor1,65 EUR/m2 d=5cm, 2,65 EUR/m2 d=8cm
3Tiplovi0,25 EUR/m2 (6kom)
4Lepak za mrežicu1 EUR/m2
5Armaturna mrežica0,4 EUR/m2 računajući preklapanje
6Podloga za završni sloj i završni sloj4 EUR/m2
7Ruke“5 EUR/m2
UKUPNO:1,8+2,65+0,25+0,4+4+5=14,1 EUR/m2
*Prikazani podaci predstavljaju presek trenutnih prosečnih cena materijala i usluga na tržištu i mogu varirati u zavisnosti od proizvođača, tipa objekta i sl.


Prikazanu računicu treba imati na umu naročito kod odabira debljine stiropora, jer se jasno vidi da se promenom/redukcijom debljine stiropora ne menja značajno visina ukupne investicije, jer je utrošak svih drugih materijala isti, kao i satnica radnika, cena skele i slično.

Radi lakšeg preuzimanja ovih koraka i doprinosu sveopšteg boljitka, u ponudi su i povoljni krediti za energetsku efikasnost raznih banaka gde se po završenom poslu odmah vraća 15-20% investicije na osnovu subvencije države za povećanje energetske efikasnosti objekata. Kada su u pitanju zgrade za stanovanje, u određenim gradovima su na raspolaganju i subvencije za komletnu zamenu fasade.

Na kraju, najbolji izbor je ukoliko se odlučite za ceo sistem jednog od proizvođača, koji pri tome imaju ateste korišćenih materijala , kao i garaciju kvaliteta i trajnosti izvedenih radova u pisanoj formi. Ovako odabrana fasada predstavlja jednokratan trošak, a pruža uštedu tokom celog perioda eksploatacije.

Mirjana Ilić, d.i.g.

NAPIŠI KOMENTAR

Molimo vas da uneseta komentar!
Unesite svoje ime