Iako je cena kamene vune viša u odnosu na stiropor, poslednjih godina preuzela je primat kao materijal kojim izolujemo objekte. Ugradnja kamene vune znači odlična termo i zvučna izolacija koja traje doveka, negoriva fasada i zidovi koji „dišu“. Sve to doprinosi zdravijoj klimi unutrašnjeg prostora, većoj energetskoj efikasnosti samog objekta i smanjenju računa za grejanje i hlađenje (čak i do 50%).
Kada se pomene termoizolacija, ušteda energije i topliji dom, obično nam na pamet padaju fasada i promena stolarije. I da, kamena mineralna vuna koristi se za termoizolaciju spoljnih (fasadnih) zidova, kod ventilisanih, neventilisanih ili kontaktnih sistema, ali i kod ravnih i kosih krovova, kao zvučna izolacija u pregradnim zidovima i međuspratnim konstrukcijama. Zato ćemo dati savete za ugradnju kamene vune na različitim delovima konstrukcije.
Izolacija spoljnih zidova kamenom vunom
Termin raditi fasadu, obično podrazumevamo izradu demit fasade, odnosno sistem kontaktne fasade. Redosled slojeva je:
- podloga tj. fasadni zid;
- lepak za kamenu vunu;
- table kamene vune odnosno termoizolacioni materijal;
- lepak za armiranje;
- mrežica;
- lepak;
- podloga;
- završni dekorativni malter.
Za izolaciju važi nepisano pravilo: što veća debljina, veća ušteda. Kada govorimo o oblaganju spoljnih zidova, debljina kamene vune za nove objekete treba da bude minimum 10cm (preporuka je čak i 12cm), a kod već izgrađenih objekata minimum 8cm.
Ugradnja kamene vune, slična je ugradnji stiropora. Postupak je relativno jednostavan i lak. Kamena vuna može da se lepi na blok ili ciglu, ali i na postojeću fasadu ili malter.
Ugradnja kamene vune – kontaktna fasada
Pre nego što se počne sa radovima na termoizolaciji, da bi se obezbedila bolja prionljivost, sve fasadne površine se operu tj. otpraše. Ako se radovi izvode na starim objektima prekontroliše se čvrstoća podloge. Kuckaju se sumnjiva mesta u potrazi za odvojenim delovima. Proverava se i ima li delova zida koji su vlažni. Ukoliko ima potrebe, izvrši se sanacija pre nego se krene sa radovima.
Potom se proverava ravnoća zidova. Neravnine na površini zida ispravljaju se malterisanjem, nikako dodavanjem veće količine lepka kojim se lepe ploče kamene vune. Prevelika debljina lepka za lepljenje ploča može da dovede do toga da se ploče odvoje od podloge. Dakle, prvo se površina izravna malterisanjem, potom se lepe ploče.
Lepljenje ploča kamene vune
Pre lepljenja montira se aluminijumski profil u širini jednakoj debljini kamene vune, tzv. početna lajsna, koja treba da omogući pravilno postavljanje ploča kamene vune i da obezbedi okapavanje vode. Ukoliko je podloga neravna radi se horizontalna nivelacija profila i po potrebi stavljaju distanceri da bi se što tačnije montiralo.
Ploče kamene vune lepe se odozdo nagore. Drugi red se postavlja smaknuto za 1/2 ploče. Da bi se sprečile pukotine u uglovima u njima ne treba da budu spojevi ploča (tu se prave tzv. „češljevi“), niti oko otvora (ploča oko otvora se ukraja).
Lepljenje ploča kamene vune, radi se lepkom namenjenim za kamenu vunu. Između ploče i podloge ne sme da prolazi vazduh. Sloj lepka nanosi se po obodu cele ploče (ivična traka širine oko 5cm) i po sredini na 2-3 mesta, prečnika oko 15cm (tzv. „pogače“). Pokrivenost lepkom treba da bude oko 40%. Najčešći razlog otpadanja fasada pri snažnim udarima vetra jeste nelepljenje po obodu.
Tiplovanje
Kamena vuna zbog težine mora da se tipluje. U odnosu na podlogu (puna cigla, blokovi, beton) postoje različite vrste tiplova za kamenu vunu sa čeličnim klinovima. Preporuka je da se tipluje po šemi koju je dao proizvođač, a minimum je 6 tiplova po m2, odnosno 3 po ploči. U ivičnim zonama objekta, zbog strujanja vetra treba min. 8 tiplova po m2. Tipli nakon postavljanja moraju da budu ravni sa tablom.
Nakon toga nanosi se lepak u koji se utapa mrežica. Mrežica se na sastavima preklapa bar 10cm. Oko otvora na fasadi se dijagonalno postavljaju komadi staklene mrežice kako bi se sprečilo nastajanje pukotina. Pre utapanja staklene mrežice u lepak, postavljaju se ugaone, okapne i kontaktne lajsne za fasade, koje dodatno štite izolaciju na ovim osetljivim mestima. Zatim se nanosi drugi sloj lepka, a po potrebi i treći.
Kamena vuna za fasade na kraju se prekriva dekorativnim malterom. Koriste se mineralni, silikonski ili silikatni, nikako akrilni dekorativni malteri.
Izolacija spoljašnjeg zida sa unutrašnje strane
Izolacija spoljašnjeg zida sa unutrašnje strane manje je efikasna i preporučuje se onda kada je nemoguće izvesti je sa spoljašnje strane, na primer na dvadesetom spratu solitera. Prednost je niža cena izvođenja (nema montaže skele, recimo) i to što ne utiče na promenu izgleda objekta (izvodi se kod objekata koji su označeni kao spomenici kulture).
Mana je stvaranje toplotnih mostova na spoju zida i međuspratne konstrukcije ili unutrašnjih zidova. Izolacijom spoljnih zidova sa unutrašnje strane smanjuje se površina prostorije, ali i potrošnja energije za grejanje i klimatizaciju za do 35%.
Izolacija spoljnih zidova sa unutrašnje strane izvodi se tehnologijom suve gradnje – ploče kamene vune postavljaju se unutar potkonstrukcije gipskartonskog zida. Sa toplije strane izolacionog materijala mora se postaviti parna brana, kako bi se izbeglo formiranje i nakupljanje kondenzacije u izolacionom sloju. Izolacija se postavlja po čitavoj visini zida bez obzira na spuštene plafone.
Ovaj način izolacije pogodan je i kod prostorija koje se privremeno koriste i koje treba brzo zagrejati.
Ugradnja kamene vune kod ventilisanih fasada
Ventilisane fasade imaju međuprostor između spoljašnje fasadne obloge i ostalih slojeva kako bi se vršila difuzija vodene pare iz unutrašnjosti ka spolja. To je sloj vazduha za ventilaciju, čija minimalna debljina treba da iznosi 2cm i gde treba da je omogućeno nesmetano strujanje vazduha.
Spoljašnja fasadna obloga može da bude od stakla, mermera, kamena… Izolacija se štiti paropropusnom-vodonepropusnom folijom posebno dizajniranom za ventilisane fasade. Ovim se povećava vodootpornost (kod fasadnih obloga sa otvorenim spojevima), otpor strujanju vazduha uz površinu ploče (naročito kod visokih objekata gde je jako strujanje vazduha u sloju za ventilaciju), a onemogućava se navlaživanje kamene vune i hlađenje izolacionog sloja.
Ploče kamene vune postavljaju se tesno jedna uz drugu, bez zazora, pričvršćuju se mehanički da bi se postigao efekat pritiskanja na noseći zid. Koriste se specijalni tiplovi za ventilisane fasade. Preporučuje se minimum 5 kom/m2, a u ivičnim zonama veći broj zbog jačeg strujanja vetra.
Izolacija pregradnog zida kamenom vunom
Pregradni zidovi služe da funkcionalno razdvoje prostor i pruže zvučnu, toplotnu i zaštitu od požara. Izbor odgovarajuće konstrukcije i materijala pregradnog zida nije garancija da će se ostvariti zaštita od buke u potpunosti. Treba povesti računa o zvučnim mostovima i posebnu pažnju posvetiti izradi spojeva pregradnog zida sa plafonom, bočnim zidovima i podom.
Pregradni zid može da se montira i na cementnu košuljicu i na parket. Kad se zid postavlja na parket, treba nalepiti traku za zvučnu izolaciju na spoj između zida i poda, kao i zida i tavanice. I sloj akrila na ovim površinama igra ulogu apsorbera zvuka. Postupak izrade pregrdnog zida sa ispunom od kamene vune je sledeći:
- Profili se postavljaju na pod i plafon u pravcu zida, a učvršćuju se uz pomoć šrafova sa plastičnim tiplom.
- Na ivične profile, pre montaže, nanese se zaptivna traka kako bi se osigurao elastični spoj profila sa bočnim zidovima, podom i plafonom.
- Vertikalni profili postavljaju se na razmaku od 60 do 62,5cm.
- Gipskartonske ploče postave se sa jedne strane zida.
- Kamena vuna postavlja se tesno zbijena između profila potkonstrukcije.
- Oblaganjem gipskartonskim pločama na drugoj strani zatvara se zid, a potom sledi završna obrada.
Izolacija podne međuspratne konstrukcije
Problem buke, posebno u stambenom prostoru, najbolje je rešiti u toku izgradnje plivajućim podovima, koji su od noseće konstrukcije odvojeni zvučnoapsorbujućom izolacijom koja prigušuje zvuk. To je takozvani prigušujući sloj, za koji najbolje rešenje predstavlja kamena mineralna vuna.
Debljina kamene vune uglavnom je 5 cm (minimalna debljina termoizolacije u međuspratnoj konstrukciji treba da bude 3cm), a paropropusna folija postavlja se prema grejanoj strani, sa gornje i donje strane. Po obodu zidova postavljaju se rubne trake od kamene vune, koje sprečavaju prenošenje udarnog zvuka sa podne konstrukcije na zid i u ostale prostorije. Kad je to moguće, preporučuje se da se preko kamene vune uradi cementna košuljica.
Ploča iznad koje se nalazi negrejani tavan štiti se samo sa donje strane paropropusnom folijom. U ovakvim slučajevima koristi se sistem suve gradnje.
Kamena vuna za podove koji su na zemlji može se direktno postavljati na sloj hidroizolacije. Tada se ploče kamene vune pokrivaju folijom, a preko njih se izliva armiranoi betonski estrih. Ukoliko se tokom izgradnje to predvidi, ako ne, naknadno se može odraditi i na suvo kao plivajući pod. Ako se ispod nalazi podrum, izolacija se lepi na plafon podruma.
Izolacija kosog krova kamenom vunom
Krovna konstrukcija izložena je kiši, snegu, vetru, suncu i neophodno je da se izoluje kako bi se se time sprečilo gubljenje energije i bespotrebno trošenje novca. Kroz neizolovani krov može se izgubiti i do 35% energije.
Prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada minimalne debljine termoizolacije kosog krova treba da budu: za postojeće objekte – 22cm, za nove objekte – 28cm. Rogovi su termo-mostovi i neophodno je postaviti odgovarajući sloj termoizolacije i preko njih. Do pre nekoliko godina, izolacija je postavljana samo između rogova.
Najefikasniji način izolovanja kosog krova je:
- kamena vuna između rogova;
- sloj staklene vune preko rogova;
- paropropusna/vodonepropusna sa spoljašnje strane (ispod krovnog pokrivača);
- parna brana sa unutrašnje strane (ispod mineralne vune ka unutrašnjosti).
Primenom adekvatnih krovnih folija može se uštedeti i do 10% energije. Folije treba da su zaptivene i da tesno prijanjaju na konstrukciju zida ili greda.
Izolacija ravnog krova kamenom vunom
Ravni krovovi čest su izbor kod poslovnih zgrada ili javnih objekata. Redosled slojeva ravnog krova gledajući sa spoljne strane ka unutra je:
- krovna hidroizolaciona membrana
- termoizolacija od kamene vune
- parna brana
- nosiva krovna ploča
Ukoliko se radi o prohodnom ravnom krovu, onda imamo i završni sloj.
Pravilna ugradnja ravnog krova podrazumeva ugradnju suvog i neoštećenog materija. I podloga na koju se polaže materijal mora biti suva. Dnevno treba ugraditi toplotne izolacije koliko se može pokriti i obezbeditit hidroizolacije.
Ploče od kamene vune postavljaju se u dva sloja, propisana debljina izolacije je 24cm i više. Ploča gornjeg sloja mora da bude smaknuta za polovinu ploče u odnosu na ploču donjeg sloja, po dužini i po širini. Mogu se po narudžbini raditi ploče kamene mineralne vune sa kosinom, kako bi se i u sloju termoizolacije obezbedio dodatni nagib.
Montaža je laka i brza, ali mora se voditi računa da se postave hodne staze, ukoliko mora da se obavljanja transport robe preko postavljene termoizolacije od kamene vune.
Zaključak o tome kako ugradnja kamene vune izgleda
Kamena mineralna vuna koristi se kao izolacija na različitim delovima konstrukcije, a da bi se maksimalno iskoristile njene karakteristike potrebno je ugraditi je u skladu sa preporukama proizvođača, propisima, pravilima i savetima struke.
Na fasadi se kamena vuna obavezno tipluje, a izolacija kosog krova najefikasnija je kad se ugrađuje kamena vuna između rogova i staklena vuna preko rogova, uz dodavanje odgovarajućih folija. Izolacija spoljnih zidova sa unutrašnje strane preporučuje se samo ako nije moguće izvesti je sa spoljne strane, a kod pregradnih zidova treba voditi računa o zvučnim mostovima na spoju sa podom i plafonom koji se tretiraju trakama. Izolacija međuspratne konstrukcije rešava se „plivajućim“ podom i kamenom vunom minimum 3cm debljine, gde se obavezno rade obodne trake od kamene vune po obodu.
U našem posebnom tekstu možete saznati kolika je cena kamene vune.
Ana Glišić, d.i.g.
