Kako ventilisane fasade doprinose boljoj izolaciji objekata?

Akcenat građevinske industrije je na energetskoj efikasnosti objekata. Traže se inovativna ili usavršavaju postojeća rešenja kako bi se poboljšao kvalitet života u i van objekata. Jedno od njih je ventilisana fasada – na duže staze ekonomična investicija koja objektu daje moderan izgled kroz tehnologiju izgradnje koja omogućava kvalitetniji život.

Radi se o sistemu oblaganja spoljašnjih zidova objekata koji podrazumeva vazdušni – ventilacioni prostor između spoljne fasadne obloge i izolacije odnosno ostalih slojeva zida.

U nastavku pročitajte detaljno objašnjeno šta su ventilisane fasade, kako se grade, koje su prednosti i mane, kako doprinose boljoj izolaciji, kao i isplati li se ulaganje u ovu vrstu fasade.

Šta je ventilisana fasada?

Ventilisana fasada je fasadni sistem koji se sastoji od spoljne obloge zida, ventilacionog sloja i izolacije postavljene na skeletnu konstrukciju pričvršćenu na zid. Vazdušni iliti ventilacioni prostor se nalazi između spoljne obloge i izolacije, a njegova širina se najčešće kreće od 2 do 5cm. Protok vazduha kroz šupljinu odvija se ili prirodnim putem ili mehaničkim kretanjem.

Vazdušni (ventilacioni) prostor u sistemu ventilisane fasade služi kao:

• termoizolator koji sprečava prodor toplote u objekat tokom letnjih meseci i zaštitu od hladnoće tokom zimskih meseci;
• zaštita koja sprečava prodor vlage u zidove, odvodi difuznu vodenu paru, koja se zimi kreće od unutrašnjeg toplijeg prostora prema spolja, i za eliminisanje kondenza;
• sloj koji omogućava zidovima da „dišu“;
• zona koja smanjuje prenos zvučnih talasa i prodor spoljne buke.

Ventilisana fasada se najčešće koristi za oblaganje višespratnih objekata poput hotela i poslovnih prostora, ali se može primeniti i na nižim objektima. Koristi se i kao rešenje kod rekonstrukcije zgrada koje imaju probleme sa vlagom i plesnima.

A kako funkcioniše ventilisana fasada?

Ventilisana fasada koristi konvektivno kretanje vazduha u ventilacionom prostoru između fasadne obloge i izolacije. Toplotna efikasnost ovakve fasade je zasnovana na razlici između temperature unutar vazdušnog prostora i spoljašnje.

U letnjim mesecima temperatura šupljine se povećava što stvara „efekat dimnjaka“ i dolazi do kretanja vazduha nagore i kroz ventilacioni otvor na vrhu vazduh izlazi napolje. Kretanje vazduha hladi zid zgrade i tako izvlači toplotu iz unutrašnjosti prostorija.

U zimskom periodu temperatura unutar šupljine je donekle slična onoj unutar zgrade, zapravo vazduh unutar šupljine topliji je od vazduha koji okružuje fasadu i vazduh se opet kreće nagore. Na taj način se smanjuje rizik od pojave vlage i buđi, tj. od kondenzacije pare koja izlazi iz unutrašnjosti objekta.

Ugradnja ventilisane fasade

Proces ugradnje može se razlikovati u zavisnosti od vrste ventilisane fasade i materijala koji se koriste, ali u osnovi, izgradnja ventilisane fasade obuhvata nekoliko koraka.

Pre početka ugradnje, zidovi objekta moraju biti temeljito očišćeni i pripremljeni za postavljanje ventilisane fasade. To uključuje uklanjanje prethodnih slojeva fasade i sanaciju zida odnosno popunjavanje rupa i pukotina.

Nosači (skelet) ventilisane fasade su ključni za njenu stabilnost i efikasnost, tako da je bitno izabrati odgovarajuće. Nosači se mogu razlikovati u veličini, obliku i materijalu od kojeg su izrađeni, i treba ih pažljivo izabrati prema vrsti fasade i njenim zahtevima.

Skelet fasade se obično izrađuje od aluminijuma jer je otporan na koroziju, a služi kao nosač za spoljnu oblogu. Nakon postavljanja skeleta, postavlja se termoizolacija. Najčešće se postavljaju ploče kamene vune koje se ugrađuju između skeleta. Zašto kamena vuna pročitajte u tekstu o karakteristikama kamene vune.

Važno je napomenuti da izolacija mora biti postavljena čvrsto, bez razmaka i rupa između ploča, ali i bez praznina između nje i skeleta. U protivnom će doći do stvaranja hladnih mostova što dovodi do kondenzacije i pojave vlage.

Nakon postavljanja izolacije, sledi postavljanje paropropusne-vodonepropusne folije na unutrašnju stranu skeleta odnosno preko termoizolacije. Ova folija sprečava prodor vlage u izolaciju i zidove i omogućava nesmetan protok vodene pare iz unutrašnjosti u vazdušni sloj. 

Ventilisana fasada podrazumeva sloj za ventilaciju koji omogućava slobodan protok vazduha između fasadne obloge i zidova, čime se sprečava kondenzacija i stvaranje vlažnih mesta u zidovima. Ventilacioni otvori se najčešće postavljaju na vrhu i dnu fasade, ali se mogu postaviti i na drugim mestima. To zavisi od potreba objekta, a važi da otvori za ulaz i izlaz vazduha po visini zida treba da budu minimalne površine 50cm² po metru dužnom zida.

Na kraju se postavlja fasadna obloga koja definiše izgled objekat. Ona može biti izrađena od različitih materijala kao što su kamen, staklo, aluminijum, drvo, kompozitni materijali i slično i koji se mogu kombinovati. Uloga ovog sloja osim estetike je da štiti od sunca, kiše i ostalih atmosferskih uticaja i da primi opterećenje od vetra.

Na šta treba obratiti pažnju prilikom ugradnje ventilisane fasade

Prilikom izrade ventilisane fasade, kako bi se osigurala njena dugotrajnost i funkcionalnost, treba obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora.

Kvalitetan izbor materijala

Važno je odabrati kvalitetne materijale koji će osigurati dugotrajnost fasade i njenog izolacionog sistema. Materijali treba da budu otporni na vremenske uslove i na mehanička oštećenja, visokog kvaliteta u pogledu termoizolacionih karakteristika, otpornosti na vatru, buku i ostalo.

Pravilna ugradnja i postavljanje izolacije

Ključ za dugotrajnost i efikasnost ventilisane fasade je pravilna ugradnja svih slojeva odnosno izolacije, paropropusne-vodonepropusne folije, ventilacionog sloja i fasadne obloge. Kako bi se osigurao optimalni protok vazduha i sprečili problemi sa zadržavanjem vlage, svaki korak tokom procesa ugradnje treba da se izvede pravilno i po propisima.

Koje su prednosti ventilisane fasade?

Ventilisana fasada ima nekoliko prednosti u odnosu na klasične fasade:

• Bolja termoizolacija: Zahvaljujući ventilacionom sloju, ventilisana fasada ima poboljšane termoizolacione karakteristike – smanjuje se prodor toplote u objekat leti i hladnoće zimi što dovodi do smanjenja potrošnje energije za grejanje i hlađenje objekta i na kraju uštede na računima.
• Bolja zvučna izolacija: Ventilisana fasada ima bolju zvučnu izolaciju od klasičnih fasada, jer ventilacioni sloj smanjuje prenos zvučnih talasa što smanjuje prodor buke iz spoljne sredine u unutrašnjost objekta. Ovo može da bude korisno rešenje u urbanim sredinama i u objektima koji se nalaze u blizini bučnih puteva ili železničkih pruga.
• Zaštita zida od vlage: Ventilisana fasada sprečava prodor vlage u zidove i omogućava zidovima da „dišu“ čime se smanjuje mogućnost stvaranja buđi i gljivica.
• Estetski izgled: Ventilisana fasada omogućava kreativnu slobodu kad se radi o dizajnu objekta jer može da zadovolji različita arhitektonska rešenja. Spoljna obloga kod ventilisanih fasada radi se od različitih materija, u različitim bojama i teksturama koje se mogu kombinovati čime se postiže moderniji i atraktivniji izgled objekta u skladu sa željama klijenta.
• Dugotrajnost: Zahvaljujući ventilacionom sloju i kvalitetnim materijalima, ventilisana fasada ima trajnost od 50 godina, a uz pravilno održavanje i više.
• Povećana vrednost objekta: Kako se radi o modernijoj i funkcionalnijoj tehnologiji izgradnje koja zadovoljava kvalitet i estetiku, ugradnja ventilisane fasade može povećati vrednost objekta.

Koje su mane ventilisane fasade?

Sa druge strane, ventilisana fasada ima i neke mane:

• Troškovi: Zbog složenijeg procesa ugradnje izgradnja ventilisane fasade je skuplja od izgradnje klasične demit fasade, iako na duge staze donosi uštedu.
• Potreban prostor: Ventilisana fasada zahteva dodatni prostor između fasadne obloge i zida objekta što može uticati na dimenzije objekta ili da smanji korisni prostor u unutrašnjosti.
• Složeniji proces ugradnje: Izgradnja ventilisane fasade zahteva visok nivo stručnosti i znanja, pa je važno da se ovaj proces poveri profesionalcima sa iskustvom u ovoj oblasti.
• Održavanje: Neophodno je redovno održavanje i česti pregledi fasade, za razliku od klasičnih fasada, kako bi se osigurala dugotrajnost i funkcionisanje ventilisane fasade.

Da li se ventilisana fasada isplati?

Iako je ugradnja ventilisane fasade skuplja od klasične fasade, dugoročno se isplati jer se smanjuju troškovi energije za grejanje i hlađenje objekta.

Takođe, dugotrajnost ventilisane fasade je veća od klasične fasade, što je još jedan faktor koji treba uzeti u obzir pri odluci o izboru. Ventilisana fasada pruža bolju zaštitu od vlage, povećava vrednost objekta i daje širok izbor mogućnosti u izgledu objekta.

Zaključak

Ventilisana fasada je moderna tehnologija u izgradnji objekata koja pruža brojne prednosti u odnosu na klasičnu fasadu:

• bolja zvučna i termoizolacija;
• smanjena potreba za grejanjem i hlađenjem;
• ušteda;
• poboljšan kvalitet vazduha u unutrašnjosti objekta;
• smanjen rizik od pojave vlage i plesni;
• produžava vek trajanja i povećava vrednost objekta.

Odličan je izbor za izgradnju objekata u urbanim sredinama, gde postoji potreba za poboljšanjem energetske efikasnosti objekata i zaštitom od buke i zagađenja. Ipak, treba imati na umu da izgradnja ventilisane fasade zahteva više vremena, obavezno angažovanje stručnjaka za njenu ugradnju, redovno održavanje i više prostora.

Kada se radi o finansijskom aspektu, ventilisana fasada je skuplja, ali dugoročno gledano donosi značajne uštede u potrošnji energije za grejanje i hlađenje, čime se isplati investicija u ovu tehnologiju.

Da saznate više o energetski efikasnim objektima ili kako da zaštitie objekat od vlage, pročitajte tekstove o pasivnim kućama i hidroizolaciji.