Važi za jedan od najboljih termo i zvukoizolacionih materijala, a opet penasto staklo retko je kome poznato kao materijal za izolaciju. Razlog je jednostavan. Od nedavno je u upotrebi.
Izolacija od penastog stakla je skupa čak i za američko tržište. O domaćem tržištu da ne govorimo. Kada se na to doda činjenica da malo ljudi zna da radi sa njim, ne čudi što penasto staklo nije u široj upotrebi, bez obzira na odlične karakteristike koje ima.
Šta je penasto staklo, kako se dobija i koje su mu prednosti kao izolacionog materijala otkrijte u daljem tekstu.
Šta je penasto staklo
Penasto staklo je anorganski materijal porozne strukture (stepen poroznosti 80-95%). Najviše se upotrebljava u razvijenim zemljama Evrope i nešto manje u SAD i Kanadi. Poprilično je skup materijal, čak i za strano tržište, pa bez obzira na odlične karakteristike, nije u masovnoj upotrebi.
Iako su ga 30-ih godina prošlog veka napravili sovjetski naučnici, tek su mu kanadski naučnici (nekih 30 godina kasnije) našli praktičnu primenu.
Staklo od pene odlična je zamena za ekstrudirani polistiren. Kako ima odlične izolacione karakteristike, a ujedno je i porozno može da ima dve uloge – za izolaciju i drenažu. Dakle, penasto staklo može da zameni agregat potreban za drenažu i polistirensku izolaciju.
Proizvodnja penastog stakla
Proces proizvodnje uključuje drobljenje stakla u fini prah. I do 60% stakla koje se koristi za proizvodnju penastog stakla jeste upotrebljeno staklo. Drobljeno staklo se zagreva uz dodavanje agensa. Uglavnom se dodaje ugljenik. Na taj način se staklo u prahu pretvara u penasto staklo.
Rezultat je veoma izdržljiv građevinski materijal od stakla. Penasto staklo, zahvaljujući dodavanju ugljenika, sadrži sitne „ćelije“ ili mehuriće gasa ispunjenih CO2 različitog prečnika (od 1mm do 1cm). Upravo ti mehurići doprinose dobrim izolacionim svojstvima penastog stakla.
U zavisnosti od sirovina korišćenih u proizvodnji (usitnjeni kvarc, natrijum sulfat), penasto staklo može da bude krem, zeleno ili crno.
Upotreba penastog stakla
Kao izolacija ovaj materijal proizvodi se u vidu granula i ploča iliti blokova. Ovi proizvodi razlikuju se po mestu primene, dok su im čvrstoća i izolacione karakteristike jednake. Rasute granule penastog stakla mogu da se koriste tamo gde ne mogu oblikovani proizvodi.
Kada je penasto staklo u vidu granula može biti granulisano u veličinama peska ili šljunka. Blokovi se mogu naći u različitim dimenzijama i do 475mm dužine i 400mm širine, dok debljina može biti do 120mm.
Izolacija od penastog stakla može da se primeni na svim delovima objkata različitih namena. Na primer za spoljne zidove od opeke koriste se ploče od penastog stakla debljine 120mm. Kod objekata građenih betonskim blokovima može da se koristi debljina do 100mm. Unutrašnja termoizolacija radi se pločama debljine 60mm. Kod izolacije podova i međuspratnih konstrukcija koristi se zrnasto penasto staklo.
Posebno je poželjno primeniti ga tamo gde ima dosta vode odnosno kod objekata sa bazenom ili saunom, zatim kod temelja i podzemnih delova objekta.
Ugradnja izolacije od penastog stakla
Penasto staklo lako se kombinuje sa gotovo svim materijalima koji se koriste u izgradnji objekata. Ugrađuje se pomoću mehaničkih pričvršćivača što zavisi od površine na koju se postavlja.
Kada se postavlja na zidove, postavlja se odozdo na dole, dok se na tavanice i podove postavlja iz uglova ka sredini. Ploče se postavljaju jedna do druge uz smicanje redova.
Karakteristike penastog stakla
Penasto staklo je materijal sa izuzetnom čvrstoćom koje ima veliku nosivost. Iako je porozno (voda kroz njega prolazi) ne raspada se i ne menja dimenzije pri izlaganju vodi. Može da se koristiti kao izolacija i kao drenažni sloj ispod objekta.
Penasto staklo je lagano. Na vodi pluta. Gustina mu se kreće od 120 do 200kg/m3. Zbog toga može da se koristi za krovnu izolaciju, posebno kao izolacini sloj kod zelenih krovova.
Velika čvrstoća i dobra izolaciona svojstva čine da staklo od pene može da se koristi i u infrastrukturi kod izrade puteva i postavljanja cevi. U nekim slučajevima može da se koristi i kao izolator oko cevi.
Toplotna provodljivost penastog stakla je 0,06W/m*s.
Prednosti i nedostaci penastog stakla
Kao i većina materijala u građevinarstvu ni izolacija od penastog stakla nije idealno i bez nedostataka. Dakle, ima svoje prednosti, ali i mane. Iako je usavršena i modernim tehnologijama smanjena cena proizvodnje, penasto staklo je i dalje skupo u odnosu na druge izolacione materijale. Posebno za naše tržište.
Prednosti penastog stakla
Kako penasto staklo može da zameni ekstrudirani polistiren, nejčešće se sa njim i radi poređenje. Prednost penastog stakla vide se i u fazi proizvodnje i u fazi upotrebe. Proces proizvodnje penastog stakla manje šteti životnoj sredini jer ne stvara efekat staklene bašte. Takođe u proizvodnji penastog stakla ne koriste se toksični bromirani usporivači plamena.
Penasto staklo je ekološki materijal. Preporučuje se u objektima koji imaju veće zahteve za sanitarno- higijenske uslove.
Prednosti i karakteristike penastog stakla
Osim što je dobar toplotni izolator penasto staklo ima i druge odlične karakteristike:
- Vodootporno je. Ne bubri u dodiru sa vodom i ne deformiše se usled izlaganju voda. Dakle, dimenziono je stabilno.
- Otporno je na štetočine i ne trune. Termiti i mravi mu ne mogu ništa.
- Ne propada vremenom, a otporno je i na koroziju.
- Lako se kombinuje sa gotovo svim drugim materijalima.
- Zbog mehurića u svom sastavu ima dobre zvukoizolacione sposobnosti. Apsorbcija zvuka kod ploča debljine 100mm iznosi do 50dB.
- Ima veliku čvrstoću na pritisak. Ona varira od 0,5 do 1,2Mpa.
- Penasto staklo je nezapaljivo odnosno vatrootporno i klasifikovano kao A1 klasa prema evropskim standardima EN 13501. Opseg radne temperature mu je -273°C do 200°C. Sistem izolacije od penastog stakla je testiran za sprečavanje širenja vatre kroz prodore u zid. U zavisnosti od debljine i korišćenog materijala, obezbeđuje otpornost na vatru na prodore cevi u vatrozid do dva sata, za cevi prečnika do 600 mm prema DIN4102-11.
- Nepropusno je za paru.
- Otporno je na kiseline i organske rastvarače , a ne štete mu agresivni atmosferski uslovi.
- Lako je za upotrebu. Sastoji se od staklenih ćelija tankih zidova koje se lako mogu seći jednostavnim alatima poput testere. Ipak savetuje se nošenje zaštitne odeće pri radu sa njim.
- Penasto staklo je ekološki materijal. Koristi i do 60% recikliranog stakla. Nakon upotrebe stakla od pene kao toplotne izolacije, ona se može ponovo koristiti kao punilo u termoizolacionim granulatima. To je ekološki razumna reciklaža kroz ponovnu upotrebu. Takođe je i proizvodnja manje štetna po okolinu od proizvodnje nekih drugih materijala.
Penasto staklo – nedostaci
Najveća mana penastog stakla jeste to što je u odnosu na materijale sličnih karakteristika ili primene jako skupo. To dalje znači da nije mnogo ljudi, pa i majstora, upoznato sa ovom vrstom materijala. Nije lako naći stručno lice za njegovu ugradnju. Sve to dodatno podiže cenu penastom staklu kao izolaciji što dovodi do toga da se malo upotrebljava.
Osim cene proizvodnje i ugradnje tu su još neki nedostaci penastog stakla. Izolacija od ćelijskog stakla je krhka i lomljiva ukoliko dođe do grešaka u proizvodnji. Podložna je oštećenjima izazvanim vibracijama. Iako ima postojane dimenzije, pri deformacijama ostalih elemnata može doći do pucanja ploča jer penasto staklo kao izolacija nije elastično. Penasto staklo nema veliku otpornost na udarce, mada sama izolacija nije preterano izložena takvoj vrsti opterećenja.
Penasto staklo – alternativa na tržištu
Na tršištu se nalazi modifikacija od tečnog stakla koja je dosta jeftinija. Čak 2 do 3 puta. Ne razlikuje se mnogo po čvrstoći i otpornosti na vlagu u odnosu na penasto staklo.
Zaključak o penastom staklu
Penasto staklo kao izolacioni materijal ima odlične karakteristike i ukoliko se snizi cena njegove proizvodnje u budućnosti može imati veliku primenu u izgradnji kuća. Može zameniti neke od sada često koripćenih materijala. Ekološki je proizvod, negoriv, nepromenjivih dimenzija i trajan. Najveći nedostatak jeste upravo cena zbog koje nije ušao u masovnu proizvodnju.
Ukoliko biste da vidite još neka rešenja za izolaciju koja zamenjuju postojeće široko primenjene materijale pročitajte naše tekstove o slami, ovčijoj vuni i pluti kao izolaciji.
