Zvučna izolacija poda

Zvučna izolacija poda
Zvučna izolacija poda

Kako izgleda kada se čuje svaki komšijski korak iz stana iznad, uglavnom je svima poznato. Jer u zgradama naš plafon istovremeno je i nečiji pod, pa je zvučna izolacija poda nešto o čemu treba voditi računa. Najefikasnije je kada se to uradi prilikom projektovanja i izgradnje objekta. Kada se zvučna izolacija poda izvede kvalitetno i u skladu sa propisima. Ali kako to često nije slučaj, dešava se da nam treba dodatno rešenje za ovaj problem.

Trčanje dece, udarci, pomeranje nameštaja i ostali zvuci koji se prenose kroz konstrukciju, uspešno se (i najčešće) rešavaju plivajućim podom. Ipak, postoje situacije kada se mora razmišljati o drugim varijantama. Na tržištu postoji mnogo proizvoda koji rešavaju probleme zvučne izolacije poda, ali ne postoji jedinstveno rešenje. Različiti podovi i prostorije traže različita, ponekad i specifična, rešenja za zvučnu izolaciju. Zato ćemo se u daljem tekstu pozabaviti, pre svega, zvučnom izolacijom poda i plafona i rešenjima koja se mogu naći na tržištu.

Pojam zvučne izolacije poda

Kvalitetno izvedenom zvučnom izolacijom, projektovanom prema propisu, izbegavaju se skupe i naknadne adaptacije, spuštanje plafona i dodatno oblaganje zidova zidnim oblogama. Zvučna izolacija zahteva ozbiljan pristup, o čemu više pročitajte u tekstu o zvučnoj izolaciji. Takođe, traži odgovore na pitanja o tome koja vrsta buke se stvara, odakle buka dolazi, da treba da je prigušimo ili blokiramo, koja je namena i veličina prostorije, i na kraju, da li treba ispuniti zahteve za dekorativnim izgledom.

Neželjenu buku čine zvukovi od televizije, muzičkih i audio uređaja i govora i zvuci nastali udarom – koraci, pomeranje nameštaja ili druge aktivnosti svojstvene stambenom ili radnom prostoru koji koriste ljudi. Rešenje za buku u prvom slučaju je pod koji ima veću masu, u drugom elastičnost. Pod sa većom masom, odnosno više slojeva, svakako pruža bolju zaštitu od buke, a najbolje je kombinovati sloj za zvučnu izolaciju i sloj koji podu daje elastičnost na površini.

Najčešće je udarni zvuk onaj koji se preko poda čuje na spratu ispod. Nastaje, kao što rekosmo, koračanjem, premeštanjem nameštaja, udarom predmeta koji ispadnu na pod i slično. Prenosi se na zidove i konstrukciju i najbolje se rešava sa strane izvora buke.

Naknadna ugradnja zvučne izolacije poda

Zvučna izolacija treba da se ugradi zajedno sa podom. Kada se javi potreba za dodatnom zvučnom izolacijom, zaštitni sloj ugrađuje se na ili u postojeći pod ili se postave specijalni dodaci koji umanjuju buku od udara. Prednost je što se danas uglavnom koriste tehnike i materijali koji se lako i brzo postavljaju, efikasno redukuju nepoželjnu buku, a mnogi istovremeno pružaju i toplotnu izolaciju.

Kada nemamo mogućnost za naknadnu ugradnju zvučne izolaciju u pod, ona se može ugraditi na samu površinu tako što se specijalne ploče i prostirke postavljaju ispod tepiha, laminata ili pločica. Konstrukcija poda se ne dira, pa je ugradnja ove vrste zvukoizolacije jednostavna. Sa estetske strane, pak, ovo je mana, a ovakva zvučna izolacija je manje efikasna od one koja se ugrađuje u pod.

Ugradnja zvučne izolacije u postojeći pod

Zvučna izolacija ugrađena u pod efikasnija je i estetski praktičnija. Od kvaliteta ugradnje zavisi i efikasnost izolacije. Kada govorimo o ugradnji zvučne izolacije u pod, treba napomenuti da se greške nastale pri ugradnji teže saniraju, pa je najbolje da se za to angažuju stručna lica. Rešenja koja se najčešće koriste jesu plivajući pod (kao najefikasnije) i postavljanje podloga ispod laminata i ostalih podnih obloga.

Laminat je danas česta podna obloga zahvaljujući svojoj atraktivnosti i praktičnosti. Ujedno je i materijal male masa, što ga čini osetljivim na zvučne uticaje, pa je, pre ugradnje laminata, neophodno postavljanje podloga za zvučnu izolaciju.

Idealno ekonomično i optimalno rešenje je podloga za zvučnu izolaciju poda na bazi polietlilena, zatvorene ćelijske strukture debljina 5mm. Postavlja se lako kako kod plivajućih podova sa cementnom košuljicom, tako i u slučajevima adaptacija kao sloj ispod suvog estriha i laminata.

Plivajući pod

Plivajući pod je efikasno i rasprostranjeno rešenje za zvučnu izolaciju poda, čak i kod adaptacija u postojećim objektima. Ne naslanja se na noseću konstrukciju direktno. Odvojen je zvučno-apsorbujućom izolacijom koja prigušuje zvuk. Najčešće je to kamena vuna, o kojoj kao izolacionom materijalu možete čitati u tekstu o izolaciji kamenom vunom, koja ujedno zadovoljava i termoizolacione zahteve.

Na ovaj način obezbeđuje se povoljna frekvencija rezonancije sistema zvučne izolacije, što dovodi do efikasnije zvučne zaštite objekta. Osim kamene vune na tržištu postoje i materijali koji efikasno štite od buke kao deo sistema plivajućeg poda, ali su na bazi pene, gume ili drugih materijala. Odlikuju se malim debljinama i praktično su rešenje kada nemamo dovoljno mesta.

Na primer, specijalna talasasto profilisana akustična podloga za plivajuće podove na bazi poliuretana, ukupne debljine 16mm. Ne lepi se i trajan je materijal koji ne menja svojstva usled opterećenja. Praktična za adaptaciju i renoviranje restorana, supermarketa itd. Primenjuje se kada je potrebno ostvariti visoke vrednosti izolacije, gde nema prostora za obimnije zahvate na konstrukciji, kod plivajućih podova sa cementnom košuljicom, ali i kao podloga suvog estriha i drugih suvomontažnih obloga.

Ili na primer, talasasto profilisana akustična podloga za plivajuće podove na bazi plute u vezivu od poliuretana, koja ima debljinu od svega 6mm.

Takođe, postoje rešenja plivajućeg poda gde se podne ploče za zvučnu izolaciju postavljaju preko antivibracionih stopica, odnosno bez konstrukcije. Što je praktično kad je manjak prostora i visine prostorije problem.

Spušteni plafon

Plivajući pod nije uvek izvodljivo rešenje. Jer da bismo smanjili buku u stanu ispod, plivajući pod treba da izvedemo u stanu iznad, a to nije uvek moguće. Dovoljno je da komšija nema nameru da to uradi. Pa je rešenje za zvučnu izolaciju poda, u ovom slučaju, spušteni plafon u prostoriji ispod izvora buke. Tačnije, za najefikasniju zvučnu izolaciju prostora treba izolovati i zidove i podove, a to često nije moguće zbog manjka prostora pa je neophodno spušteni plafon izvesti kvalitetno, kako bi se delom i u što većoj meri rešio problem buke.

Rešenja i materijal za izradu spuštenog plafona su različita. Zavise od slučaja do slučaja. Zajedničko za klasičan spušteni plafon jeste upotreba visilica, pa se preporučuje da to budu akustične visilice jer poboljšavaju zvučnu izolacionu moć za 3-6 dB.

Inovativna rešenja su sistemi prigušivanja buke od gips kartona ili plafonskih ploča koji ne zahtevaju konstrukciju za spušteni plafon. Debljina ovih sistema bez konstrukcije je samim tim manja od 5 cm, pa su odlično rešenje za manje prostorije.

Podloga preko podne obloge kao zvučna izolacija poda

Kada je nemoguće ugraditi zvučnu izolaciju u pod ili je potrebno sanirati i poboljšati ovu koju imamo, rešenje za prostore, gde je velika cirkulacija ljudi ili aktivnosti koje proizvode buku usled dinamičkog opterećenja, jesu posebne podloge koje se postavljaju na postojeće podne površine.

Najčešće su izrađene od gume i specijalno konstruisane da umanje buku nastalu delovanjem različitog dinamičkog opterećenja. Kako opterećenje može biti trajno ili privremeno, ove podloge se montiraju na potreban vremenski period.

Stiropor kao zvučna izolacija

Stiropor (ploče na bazi ekspandiranog polistirena-EPS) jedan je od najčešće upotrebljavanih materijala u građevinarstvu za toplotnu i zvučnu izolaciju, usklađen sa evropskim standardom. Koristi se kao zvučna izolacija podnih i zidnih površina, a kao zvučna izolacija poda, postavljaju se ispod „plivajućih estriha“ ili sistema podnog grejanja.

Stiropor kao materijal poseduje i termoizolaciona svojstva, odlikuje se visokom uštedom energije, postojanošću oblika, jednostavnom ugradnjom. Sa pločama ekspandiranog polistirena, kao zvučnom izolacijom od udarne buke ugrađenom u podnu konstrukciju, postižu se kvalitetna zaštitu od udarne buke, izvesno umanjenje vazdušne buke i dodatni termoizolacioni efekat.

Ploče se postavljaju na čiste površine sa kojih se uklanjaju ostaci maltera i armaturnih delova koji štrče. Ukoliko treba, može se naneti sloj sitnog peska. Ploče se postavljaju počevši iz jednog ugla. Obavezna je ivična traka koja čitavom širinom odvaja košuljicu (pod) od zidova i treba da je za oko 2 cm viša od nivoa završene betonske košuljice. Ploče se polažu gusto jedna uz drugu, kako bi se sprečilo nastajanje tzv. „zvučnih mostova“ i međusobno se vezuju uz pomoć izmeštenih spajajućih fugni.

Zvučna izolacija poda prirodnim materijalima

Pluta kao zvučna izolacija poda

Pluta je ekološki prirodan materijal izvrsnih svojstava i karakteristike. Trajno je elastična zahvaljujući svojoj mekanoj sunđerastoj strukturi sastavljenoj od mikroskopski malih vazdušnih džepova koji se pod pritiskom sabijaju i šire. Voskasta materija u njenom sastavu daje joj nepromočivost i zaštitu od termita, prljavštine i grinja, što plutu čini antibakterijskim i antimikotičnim materijalom koji ne izaziva alergijske reakcije kod dece i odraslih. Pluta je jedan od najboljih zvučnih i toplotnih izolatora, a zidne i podne obloge od plute, mogu biti i dekorativni element.

Kao podna obloga svrstava se u red toplih podova što znači da ima odličnu termoizolaciju. Pluta apsorbuje udarce, upija šumove i smatra se oblogom redukovane akustičnosti, prosto rečeno odličan je zvučni izolator. Može se polagati na bilo koju čvrstu suvu podlogu, kompaktnu i dobro pripremljenu. Pukotine i neravnina moraju biti sanirane i uklonjene, a pod nivelisan. Može da se postavlja na cementni estrih, na postojeći parket ili brodski pod, na keramičke pločice, linoleum, vinil i na laminat. Kada se polaže direktno na cementni estrih, vlaga u njemu mora biti ispod 2% i mora se postaviti paronepropusna barijera.

Pluta se pakuje u rolne ili ploče koje se lepe celom površinom na podlogu. Na tržištu se mogu naći završno obrađene podne obloge od plute koje se postavljaju suvomontažno ili pomoću klik-sistema spajanja. Ove podne obloge sastoje se od 4 mm presovane plute na HDF ploči sa podlogom od sirove plute. Kako bi se aklimatizovala, pre polaganja na pod (lepljenjem ili suvomontažno), pluta mora da odstoji u originalnom pakovanju minimalno 24 časa (preporuka je 72 sata) u prostoru gde će se polagati.

Ekspandirana glina kao zvučna izolacija

Ekspandirana glina (keramzit) je još jedan prirodni materijal, bezopasan za zdravlje. Proizvodi se pečenjem gline na visokim temperaturama pri kojima glina dobija poroznu strukturu, a tehnologija spravljanja daje materijalu zaobljeni oblik kao kod šljunka (raspon veličina kuglica 5 – 40 mm), pa je lako raditi sa njim. Porozne granule srednje veličine od 10 do 20 mm koriste se za izolaciju podova, a veličine od 20 mm do 40 mm za izolaciju podova u podrumima i garažama.

Čvrstoća, trajnost i niska cena samo su neki od razloga što se preporučuje pri ugradnji poda kao toplotna i zvučna izolaciju, ali i u tavanicama i zidovima. Kao podna izolacija koristi se kod podova sa cementnim estrihom ili suve montaže.

Ekspandiranu glinu odlikuje niska toplotna provodljivost, zvučna izolacija, čvrstoća koja omogućuje da se koristi u donjem sloju poda bez dodatnih potpornih konstrukcija, otpornost na truljenje, gljivice, plesan. Glina povećava vek trajanja poda. Ne ispušta nikakve supstance i sama je otporna na hemikalije. Ima otpornost na požar zadovoljavajućeg nivoa. Otporna je na mraz jer ne gubi svoja svojstva pri ekstremno niskim temperaturama. I lako se ugrađuje.

Mana ekspandirane gline je sposobnost da zadrži vlagu, ali se to pažljivim i kvalitetnim izvođenjem sloja za hidroizolaciju i postavljanjem parne brane rešava.

Zvučna izolacija poda – zaključak

Problem sa bukom koja dolazi sa sprata iznad nije retkost u stambenim zgradama ili kućama na sprat. Rešenje je zvučna izolacija poda, koju je najbolje isplanirati pri projektovanju i kvalitetno izvesti tokom izgradnje objekta. Ali često se javlja potreba za naknadnom zvučnom izolacijom poda ili bar za poboljšanjem postojeće.

Plivajući pod je najefikasnije rešenje, a kada nije moguće izvesti ga tu su rešenja kojima se zvučna izolacija ugrađuje u ili na pod. Na tržištu postoje obloge i podloge na bazi različitih materijala, koje efikasno rešavaju ili delimično smanjuju problem buke, što kao ispuna za plivajući pod, što kao rešenje za ugradnju ispod ili na podnu oblogu. Ukoliko nije moguće zvučno izolovati pod, što je svakako najbolje učiniti na izvoru buke, rešenje je spušteni plafon u prostoriji ispod.

Ana Glišić, d.i.g.

NAPIŠI KOMENTAR

Molimo vas da uneseta komentar!
Unesite svoje ime