Pojmovi kao što su niskoenergetska gradnja, odnosno niskoenergetski građevinski objekti, poslednjih godina su i u Srbiji „u trendu“. Mediji su prepuni priloga na tu temu. Jedan od veoma bitnih, možda čak i ključnih aspekata izgradnje niskoenergetskih objekata jeste poklanjanje pažnje toplotnoj izolaciji. Poenta je da se koriste pravi materijali, odgovarajuće debljine, koji pružaju dobre toplotne karakteristike.
Međutim, isto tako je bitno da odabrana toplotna izolacija bude pravilno postavljena – da ne postoje propusti gde bi toplota mogla da „izađe“, čime bi se umanjio efekat toplotne izolacije.
Ti propusti se u stručnoj terminologiji zovu „toplotni mostovi“, a izbegavanje njihovog nastajanja neophodno je ukoliko želimo da gradimo kvalitetne niskoenergetske građevinske objekte. Ovom aspektu se u Srbiji, čini nam se, još uvek ne poklanja dovoljno pažnje. To je i razlog zašto smo ovu tematiku izabrali za temu ovog članka.
Problematika „toplotnih mostova“ i mere za sprečavanje njihovih nastajanja
Toplotni mostovi predstavljaju lokalizovane delove jednog građevinskog objekta koji pokazuju uvećane toplotne gubitke. Pojavljuju se na spoju zidova i podova, zidova i krova, ali i u uglovima i oko prozora, ukoliko prozori nisu pravilno postavljeni. Nemoguće ih je u potpunosti izbeći, ali se njihovi negativni efekti svakako mogu svesti na nivo koji neće izazvati ozbiljna oštećenja građevinskog objekta.
Toplotni most, odnosno hladni most, nastaje kada je izolacija iz nekog razloga prekinuta materijalom koji je loš termički izolator. Posledice koje se javljaju zbog pojave toplotnih mostova su: oštećenja konstrukcije usled pojave vlage i buđi, mehanička oštećenja materijala zida i toplotne izolacije usled smrzavanja kondenzata, kao i narušavanje mehaničke stabilnosti konstrukcije.
Pravilnim rešavanjem konstruktivnih detalja i postavljanjem izolacije na prava mesta sprečava se nastajanje toplotnih mostova. U nastavku navodimo najtipičnije i najčešće primere iz prakse.
Spoj temelja, zida i poda
Spoj zida i temelja, odnosno poda i temelja, najčešći je toplotni most koji se u većini slučajeva ne može u potpunosti otkloniti, ali se njegov uticaj može ublažiti. Često se dešava da i nakon postavljanja izolacije na zid i u pod ipak dolazi do kondenzacije u donjem delu zida, jer je zid i dalje hladan. Kondenzacija nije obavezna pojava, ali toplotni gubici ipak postoje u tom delu.
Postoji nekoliko načina da se efekti ovog hladnog mosta ublaže, a jedan od njih je da se sa spoljne strane izoluje temelj. Ako je moguće, dobro je izolacionim materijalom potpuno izolovati temelj, do najniže tačke u zemlji. Ovo je jedino prihvatljivo rešenje kada je objekat već završen i nema podrum ispod, već je unutrašnja ploča na zemlji.
Ukoliko postoji podrum, kao negrejani prostor ispod kuće, najbolje je temelj izolovati i sa unutrašnje strane.
Plafonska ploča u podrumu, preko koje je postavljena toplotna izolacija i košuljica u prostoriji, takođe može da predstavlja termički most. Ona je oslonjena na temelj i u indirektnoj je vezi sa zidom. Zbog toga je u slučaju podruma koji se ne greje neophodno izolovati i njegov plafon.
Cilj je da se što više produži put toploti kroz materijale koji imaju relativno veliku toplotnu provodljivost, odnosno malu toplotnu otpornost, u ovom slučaju beton.
Izolacija zida sa unutrašnje strane
Ovo je tipičan primer toplotnog mosta. Betonska ploča koja se oslanja na zid nije izolovana i kao takva u zimskom periodu predstavlja hladan most, hladeći pod u prostoriji. Posledice su gubitak energije i neprijatno hladan pod i zid u tom delu prostorije. Takođe može da dođe do pojave kondenzacije.
Betonska terasa
Drugi tipičan primer je ovakva terasa, koja sa betonskom pločom u prostoriji čini jednu celinu. Nakon postavljanja izolacije na zidove sa spoljne strane, terasa predstavlja toplotni most koji provodi toplotu, hladeći pod u prostoriji i zid koji preseca. Kao i u prethodnom primeru, posledice su gubitak energije i hladan pod i zid u prostoriji, na kojima može da dođe do pojave kondenzacije.
Ako se radi o adaptaciji ranije sagrađenog objekta, neophodno je obložiti čitavu terasu izolacionim materijalom. Danas postoje savremena rešenja za ovaj problem: pri samom izlivanju ploče ugrađuju se izolacioni elementi u ravni sa zidom, koji imaju potrebnu čvrstinu i u značajnoj meri sprečavaju prolazak toplote.
Tavanski nadzidak i zabat
Čest slučaj toplotnog mosta može se videti i na tavanu koji se ne greje. Postavljena je toplotna izolacija sa spoljne strane objekta, izolovana je tavanska ploča, međutim zabat ili nadzidak predstavljaju hladan most.
Kako bi se ublažio efekat ovog hladnog mosta, neophodno je izolovati nadzidak i zabat sa unutrašnje strane. Najbolje bi bilo izolovati čitavu unutrašnju površinu ova dva zida, ali ako se izoluje i do visine od 1 m, značajno će se umanjiti efekat hladnog mosta.
Parcijalna izolacija
Česta greška u poslednje vreme je parcijalna izolacija određenih delova objekta. Najtipičniji primer je stambeni objekat sa više stambenih jedinica, gde određeni stanari postave toplotnu izolaciju na deo spoljnog zida koji pripada samo njihovom stanu.
Toplotni mostovi, vlaga i zdravlje
U predelu oko toplotnog mosta imamo uvećane gubitke toplote, a oni uzrokuju pad unutrašnje površinske temperature. Kada ta temperatura padne ispod određene granice, postoji rizik od nastajanja buđi. Dalji pad temperature prouzrokovaće kondenzaciju vlage, koja je prirodno prisutna usled disanja ljudi, kuvanja, kupanja, sušenja rublja i zalivanja cveća u građevinskom objektu, na hladnoj površini u formi kapljica.
Kondenzacija nastaje pre svega na spoljnim zidovima, duž podova i plafona, kao i u uglovima prostorija. Formiranje buđi i kondenzacije utiče na kvalitet unutrašnjeg vazduha. Kada se buđ jednom formira u predelu toplotnog mosta, to postaje rizik za zdravlje osoba koje žive i borave u takvim prostorijama – od alergijskih reakcija do astmatičnih simptoma.
Za dodatne informacije o ovom proizvodu kontaktirajte kompaniju AUSTROTHERM.
