Izvođenje zaštitnog sloja hidroizolacije

Zaštita nidroizolacije
Prikaz zaštite hidroizolacionog sloja kod ukopanog dela objekta

Hidroizolaciji se u praksi nedovoljno posvećuje pažnja s obzirom na ulogu koju ima, a to je da štiti objekat od vode i vlage. Projektovanje, odabir odgovarajućeg hidroizolacionog sistema i izvođenje ove vrste radova treba prepustiti onima koji u tome imaju iskustva i stručnosti, jer su prepravke, popravke i naknadna sanacija daleko skuplje, neretko teže za izvođenje, a mogu biti i manje trajne i efikasne od u startu kvalitetno izvedene hidroizolacije. Osim kvaliteta radova i odabranog hidroizolacionog sistema, dugotrajnost hidroizolacije zavisi i od njene zaštite, pa ćemo u daljem tekstu dati osnovne smernice za izvođenje zaštitnog sloja hidroizolacije.

Privremena i trajna zaštita hidroizolacije

Zaštita hidroizolacije prati tok izvođenja radova, a zaštitini sloj treba da se izvede što je moguće brže nakon završetka hidroizolacionog sloja. Trajna zaštita hidroizolacije izvodi se samo preko kompletno završene hidroizolacije.

Kada se prave prekidi u izvođenju hidroizolacionog sloja potrebno je da se izvedeni radovi zaštite od mehaničkih i atmosferskih uticaja. Te mere zaštite su privremene mere jer kada se nastave radovi na izradi hidroizolacije, prestaje se sa njima.

Na nezaštićenoj hidroizolaciji ne sme se lagerovati teret. Preporučuje se i da se po njoj ne hoda, svakako ne duže nego što je neophodno. Vertikalne hidroizolacije ne smeju da budu izložene toploti da ne bi došlo do obrušavanja hidroizolacije, pa se od uticaja sunca štite cementnim malterom. Krajevi hidroizolacije koji ostvaruju vezu horizontalne sa vertikalnom hidroizolacijom štite se slojem krute zaštite od mehaničkog oštećenja i upijanja vode. Ova zaštita se uklanja tek uoči nastavka radova na hidroizolaciji.

Zaštita hidroizolacije kod ukopanih delova objekta

Zaštitni slojevi hidroizolacije u podrumima i temeljima dele se, prema materijalima koji se primenjuju za izvođenje, na krute odnosno čvrste i meke slojeve. Kruti tj. čvrsti slojevi su, na primer, zid od opeke, sloj betona betoniran na licu mesta, malter ili ploče. Meki slojevi su, na primer, bitumenske trake i razne vrste sintetičkih materijala (geotekstil, stiropor ploče, sunđerasti polietilen i drugo).

Materijali zaštitnih slojeva moraju da budu kompatibilni sa hidroizolacionim materijalima i da budu otporni na različite uticaje, jer trebaju trajno da štite hidroizolaciju na objektu od statičkih, dinamičkih i termičkih uticaja. Zaštitni slojevi koji idu preko hidroizolacije temeljne ploče mogu ujedno biti i korisni slojevi objekta odnosno podne obloge.

Bilo kakve deformacije i dilatacije zaštitnih slojeva ne smeju ugrožavati hidroizolacioni sloj, pa se zaštitni slojevi najčešće odvajaju od hidroizolacije, a površine se dele fugama. Fuge se izvode u odgovarajućoj širini u zaštitnom sloju i u uglovima, na mestu prodora kroz hidroizolaciju, u području promene nagiba. Konstrukcione spojnice i spojnice u zaštitnom sloju izvode se na istom mestu (i iste širine) kao i u hidroizolacionom sloju, osim u zaštitnim slojevima od bitumenskih i drugih traka gde se na tim mestima u zaštitnom sloju ostvaruju klizni preklopi. Zatvaranje spojnica u konstrukciji i u zaštitnom sloju izvodi se odgovarajućim zaptivnim materijalima

Pri izvođenju zaštitnog sloja uklanjaju se sve nečistoće kako se hidroizolacija ne bi oštetila.

Zaštita temeljne hidroizolacije

Za zaštitu vertikalne temeljne hidroizolacije koristila se obzida, danas je na tržištu dosta novih i modernijih materijala poput bobičavih ili čepastih membrana koje su otporne na pritisak što omogućuje raspored samih bobica po površini folije (membrane). Raspored bobica je dijagonalan da obezbedi precizno savijanje folije.

Kao podloga armiranobetonskoj ploči zastupljena je izrada sloja mršavog betona, ali na tržištu je dostupna folija koja ima veliku otpornost na pritisak, postavlja se brzo i jednostavno, stabilan je oslonac za armaturu, velika ušteda u novcu i vremenu, a ne gubi na kvalitetu. Takođe sprečava kapilarno penjanje vode iz tla i isticanje cementnog mleka iz betona.

Zaštita krovne hidroizolacije

Površinska zaštita hidroizolacije na ravnom krovu produžava trajnost krovne hidroizolacije tako što ublažava temperaturna kolebanja i pruža dodatnu zaštitu protiv mehaničkih oštećenja. Razlikuju se lake i teške površinske zaštite.

Laka površinska zaštita

Kod hidroizolacija sa polimerbitumenskim trakama od elastomernog bitumena poslednja traka mora da bude od plastomernog bitumena sa samozaštitom od posipa – obojeni granulisani pesak ili škriljac. Premazi ili dodatni slojevi moraju da budu kompatibilni sa trakom na koju su naneti, a posip peskom, utisnutim šljunkom ili premazima sa vrućim bitumenom su nepodobni. Svetle površinske zaštite odbijaju svetlosne zrake i na taj način smanjuju zagrevanje hidroizolacije.

Teška površinska zaštita hidroizolacije

Teška površinska zaštita može biti prohodna (ploče ili kamene kocke koje se izvode u sloju šljunka ili kamene sitneži preko sintetičke trake) i neprohodna (zaštitni sloj od šljunka). Kod slobodno položene hidroizolacije istovremeno služi kao osiguranje od podizanja hidroizolacije pod dejstvom vetra. Kao posebna vrsta prohodne zaštite u današnje vreme javljaju se ozelenjeni krovovi.

Prohodni krovovi mogu da budu izloženi teškom opterećenju ili saobraćaju i tada se štite armiranobetonskim pločama koje se postavljaju preko dva odvajajuća sloja ili jednog zaštitnog i jednog odvajajućeg sloja. U zavisnosti od opterećenja, temperature i nagiba, polja površine uglavnom 2,50 x 2,50m dele se fugama. Pri izradi projekta i proračuna konstrukcije moraju se uzeti u obzir statički i konstruktivni zahtevi koji proističu iz teške površinske zaštite.

Kad je zaštita od betona (ili betonskih ploča) uz ivice ili na završetku rade se spojevi – ivične trake kojima se sprečava oštećenje završetka hidroizolacije. Zaštitni sloj hidroizolacije od betona mora biti otporan na proces ispiranja kalcijuma što može da dovede do zapušenja slivnika i odvodnih cevi istaloženim krečnjakom.

Ozelenjeni ravni krovovi projektuju se i izvode tako da u slučaju potrebe oštećena mesta mogu bez velikog utroška da budu sanirana, a zaštita hidroizolacije bira se na osnovu mehaničkih uticaja. Hidroizolacioni sistem ozelenjenih krovova podrazumeva sloj parna brana – toplotna izolacija – hidroizolacija, a pri proračunu se uzimaju u obzir svi funkcionalni slojevi i da se preko hidroizolacije računa stajaća vlaga. Slojevi iznad hidroizolacije kod ozelenjenih bašta su:

  • zaštitni sloj preko hidroizolacije od mehaničkog oštećenja sa zaštitnim međuslojem od sloja sintetičkog filca,
  • zaštitni sloj od probijanja korena,
  • sloj za odvodnjavanje i drenažni sloj,
  • sloj za filtriranje,
  • vegetacioni sloj.

Da zaključimo

Kada se projektuje, bira i izvodi hidroizolacija na konstrukciji objekta podjednaku pažnju treba posvetiti i zaštiti same hidroizolacije, a preporučujemo da se to prepusti stručnjacima. Zaštitni sloj hidroizolacije izvodi se ubrzo nakon završetka hidroizolacionog sloja, a služi da produži vek trajanja hidroizolacije tako što je štiti od mehaničkih i atmosferskih uticaja i kao dodatna zaštita na detaljima prodora o kojima smo pisali u tekstu o detaljima prodora hidroizolacije.

Tokom izvođenja hidroizolacionih radova, kada dođe do prekida radova, preuzimaju se privremene mere zaštite hidroizolacije. U podrumima i na temeljima razlikujemo krute i meke zaštite, a na krovovima lake i teške. Neophodno je da zaštitta bude kompatibilna sa hidroizolacionim sistemom i da promene koje na nju mogu da utiču nemaju uticaj na hidroizolaciju koju štiti.

Ana Glišić, d.i.g.

NAPIŠI KOMENTAR

Molimo vas da uneseta komentar!
Unesite svoje ime