Godine za nama


1959-1972
U ovom periodu preduzeće je, u zavisnosti od veličine posla, imalo Gradnje ili Gradilišta širom zemlje, od Železare „ŠTORE" u Sloveniji na severu, do Hladnjače u Kavadarcima na jugu i od HE „ĐERDAP" na istoku, do kompleksa Hotela „SOLARIS" kod Šibenika na zapadu.

1972-1974
Ovo je period t. z „Ourizacije" čitave Jugoslavije, pa i preduzeća „IZOLACIJA".

Preduzeće „IZOLACIJA" je bilo podeljeno na osam OOUR-a, od kojih je svaki, bez obzira na veličinu, imao svoju posebnu Upravu na čelu sa Direktorom i sve prateće „službe".
Ovakva besmislena organizacija već tada je pretila da se preduzeće dezintegriše i pretvori u osam malih preduzeća. Velikim autoritetom tadašnjeg Generalnog direktora, i njegovim ličnim i poslovnim vezama sa direktorima OOUR-a, preduzeće se održalo kao celina. Ubrzo su izvršena ukrupnjavanja i spajanja pojedinih OOUR-a u veće, a srećna okolnost je bila što je OOUR Beograd činio više od polovine preduzeća.

1974-1990

Najveće uspehe od osnivanja do danas, preduzeće je postiglo u ovom periodu. Iako su OOUR-i još postojali, otvaranje prema inostranstvu imalo je dalekosežan efekat iz prostog razloga: veliki poslovi u inostranstvu ugovarali su se na nivou „Zajedničkih službi", zato što su za tu vrstu posla bila potrebna mnogo veća znanja, poznavanja novih tehnologija, upućenost u standarde i propise po kojima su se poslovi ugovarali i izvodili. Svi OOUR-i davali su određen broj ljudi, srazmerno potrebama i veličini gradilišta, a posao su vodili najsposobniji!
Već od 1974. g. „IZOLACIJA" je počela da izvodi radove u inostranstvu, najpre u DDR-u, a zatim u afričkim zemljama i na Bliskom Istoku.
To je bilo vreme kad je kadrovski ojačana, kad su osvojena nova znanja i primenjene nove tehnologije, to je konačno bilo i vreme kad je broj zaposlenih premašio 1. 000 ljudi, a ugovoreni i realizovani poslovi premašivali cifre od nekoliko desetina miliona dolara godišnje.

1990-2000

Teška vremena dezintegracije zemlje, sankcija, ratova, nestašica i ogromne inflacije, pogodila su naravno i „IZOLACIJU". Iako je imala neke dobre ugovore od ranije, oni su se teško realizovali, a još teže naplaćivali. I stručni ljudi i kvalifikovana radna snaga, odlazili su iz preduzeća, osnivajući male nove firme ili radeći privatno za one koji su mogli da plate. Ogromna imovina je ostala van Republike Srbije, a onima koji su ostali, zarade su sa mukom isplaćivane. U kratkom vremenu promenjen je gotovo celokupan rukovodeći tim, a broj zaposlenih je do kraja decenije spao na 250-300 ljudi.


2000-2008

Ovo je period tranzicije koji još traje i kroz koji su prošle sve zemlje koje su danas članice Evropske Unije. Nakon trasformacije u kojoj je „IZOLACIJA" postala Akcionarsko Društvo, koje u ime i za račun svojih akcionara ugovara i realizuje poslove preko svojih Operativa, postignuti su određeni rezultati koji daju nadu da je moguće u budućnosti povratiti ugled i renome preduzeća.
Kada je preduzeće u drugoj polovini 2008. g. privatizovano, nada u takvu budućnost je postala realnost, a postizanje sve boljih rezultata realnost.
Sa velikim elanom, nadom prvenstveno u sopstvene resurse, uz korišćenje integrisanog iskustva i znanja, Izolacija kreće ka osvajanju cilja da sledećih 50 godina bude obeleženo napretkom firme u svakom pogledu.
E-mail Print PDF

(C) 2011 ARTICOM DOO